Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Марка1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 Поглавље 7. (Зачало 27). 1. И скупише се око њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима.
2. И видевши неке од ученика његових да нечистим, то јест неумивеним, рукама једу хљеб, укорише их.
3. Јер фарисеји и сви Јудејци не једу док не умију руке до лаката, држећи се предања од старих.
4. И кад дођу са тржишта не једу док се не оперу; и још много има што су примили те држе; перу чаше и судове и котлове и седишта.
(Зачало 28). 5. А потом питаху га фарисеји и књижевници: „Зашто ученици твоји не живе према предању од старих, него једу хлеб неумивеним рукама?”
6. А он одговарајући рече им: „Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: 'Овај народ уснама ме поштује, а срце им је далеко од мене.'
7. Но залуд ме поштују, учећи учењима прописаним од људи.
8. Јер остависте заповест Божију, а држите се предања људскога, прања судова и чаша; и много друго слично чините.”
9. И рече им: „Лепо, укидате заповест Божију да своје предање сачувате!
10. Јер Мојсеј рече: 'Поштуј оца својега и матер своју;' и: 'Који ружи оца или матер, смрћу да умре.'
11. А ви кажете: 'Ако рече човек оцу или матери: оно чим бих ти могао помоћи корван је, то јест: прилог,'
12. и не дате му више да ишта учини за оца или матер,
13. укидајући реч Божију својим предањем које даље преносите; и слично томе много шта чините.”
(Зачало 29). 14. И дозвавши сав народ рече им: „Послушајте ме сви, и разумијте:
15. Ништа нема што би човека могло опоганити од онога што споља улази у њега, него што излази из њега оно је што погани човека.
16. Ко има уши да чује, нека чује!”
17. И када дође од народа у кућу, питаху га ученици његови за причу.
18. И рече им: „Зар сте и ви тако неразумни? Зар не разумете да што год у човека споља улази не може га опоганити?
19. Јер му не улази у срце него у трбух, и излази напоље, чистећи сва јела.”
20. Још рече: „Што излази из човека оно погани човјека.
21. Јер изнутра, из срца људскога, излазе зле помисли, прељубе, блуд, убиства,
22. крађе, лакомства, пакости, лукавство, разврат, зло око, хула на Бога, гордост, безумље.
23. Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека.
(Зачало 30). 24. И уставши оданде отиде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу, хтеде да то нико не дозна; но није се могао сакрити.
25. Јер чувши за њега жена у чијој кћери беше дух нечисти, дође и паде к ногама његовим.
26. А та жена беше незнабошкиња родом Сирофеничанка, и мољаше га да истера демона из кћери њезине.
27. А Исус јој рече: „Пусти да се најпре деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити псима.\"
28. А она одговори и рече му: „Да, Господе, али и пси испод трпезе једу од мрва детињих.\"
29. И рече јој: „За ову реч, иди, изишао је демон из кћери твоје.\"
30. И дошавши кући нађе кћер да лежи на постељи, а демон беше изишао.
(Зачало 31). 31. И опет изиђе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море Галилејско кроз крајеве декапољске.
32. И доведоше к њему глуха и мутава, и мољаху га да метне на њега руку.
33. И узевши га из народа насамо, метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дотаче се језика његова;
34. и погледавши на небо уздахну, и рече му: „Ефата”, то јест, отвори се!
35. И одмах му се отвори слух, и раздреши се свеза језика његова, и говораше правилно.
36. И забрани им да никоме не казују; али што им више забрањиваше то они већма разглашаваху.
37. И веома много се дивљаху говорећи: „Све добро чини; и глухе чини да чују и неме да говоре.”
Поглавље: 6 | Поглавље: 8
