Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Марка1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 Поглавље 6. (Зачало 22). 1. И отиде оданде, и дође у постојбину своју; и за њим идоше ученици његови.
2. И кад дође субота, поче учити у синагоги. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: „Откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса таква рукама његовим чине се?
3. Није ли ово дрводеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овде међу нама?” И саблажњаваху се о њега.
4. А Исус им рече: „Нигде није пророк без части до у постојбини својој и међу родбином и у дому своме.”
5. И не могаше онде ни једног чуда учинити, осим што мало болесника исцели метнувши на њих руке.
6. И чуђаше се неверју њиховоме. И прохођаше по околним селима и учаше.
(Зачало 23). 7. И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистим.
8. И заповеди им да ништа не узимају на пут осим штапа: ни торбе, ни хлеба, ни новаца у појасу;
9. Него обувени у сандале, и не облачити две хаљине.
10. И рече им: „Где уђете у дом, онде останите док не изиђете оданде.
11. И ако вас који не приме и не послушају вас, излазећи оданде отресите прах са ногу својих за сведочанство њима. Заиста вам кажем: Лакше ће бити Содому и Гомору у дан Суда него граду ономе.”
12. И отишавши проповедаху да се покају.
13. И демоне многе изгоњаху; и помазиваху уљем многе болеснике, и исцељиваху.
(Зачало 24). 14. И зачу цар Ирод, јер име Исусово беше се разгласило, и рече: „Јован Крститељ из мртвих устаде, и зато чини чудеса.”
15. Неки говораху: „То је Илија.” А други говораху: „То је пророк или неки од пророка.”
16. А кад чу Ирод, рече: „То је Јован кога сам ја посекао, он устаде из мртвих.”
17. Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа, брата свога, јер се ожени њоме.
18. Јер Јован говораше Ироду: „Не можеш ти имати жену брата свога.”
19. А Иродијада беше кивна на њега, и хтеде да га убије, али не могаше.
20. Јер се Ирод бојаше Јована, знајући га да је човек праведан и свет, и чуваше га; и много шта чињаше како му он рече, и радо га слушаше.
21. И дође дан погодан, кад Ирод на дан свога рођења даваше вечеру великашима својим и војводама и старешинама галилејским.
22. И кад уђе кћи ове Иродијаде и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим, рече цар девојци: „Ишти од мене што год хоћеш, и даћу ти.”
23. И закле јој се: „Што год заиштеш од мене даћу ти, макар било и пола царства мога.”
24. А она изишавши рече матери својој: „Шта ћу искати?” А она рече: „Главу Јована Крститеља.”
25. И одмах, брзо ушавши к цару, заиска говорећи: „ Хоћу да ми одмах даш на тањиру главу Јована Крститеља.”
26. И ожалости се цар веома, али заклетве ради и гостију својих не хтеде јој одрећи.
27. И одмах посла цар џелата, и заповеди да донесе главу његову.
28. И он отишавши посече га у тамници, и донесе главу његову на тањиру, и даде је девојци, а девојка је даде матери својој.
29. И чувши ученици његови, дођоше и узеше тело његово, и положише га у гроб.
(Зачало 25). 30. И сабраше се апостоли код Исуса, и јавише му све, и што учинише и шта људе научише.
31. И рече им: „Пођите ви сами на усамљено место, и отпочините мало.” Јер их беше много који долазе и одлазе, и не имаху времена ни да једу.
32. И отидоше лађом у пусто место сами.
33. И видеше их људи да одлазе, и познаше их многи, и пешице из свих градова хитаху онамо, и престигоше их и скупише се око њега.
34. И изашавши Исус виде народ многи, и сажали му се на њих, јер беху као овце без пастира; и поче их учити много.
35. И кад би већ касно, приступише к њему ученци његови говорећи: „Пусто је место, а већ је доцкан;
36. отпусти их нека иду у околна села и насеља да купе себи хлеба; јер немају шта јести.”
37. А он одговарајући рече им: „Подајте им ви да једу.” И рекоше му: „Да идемо да купимо хлеба за двеста динара и да им дамо да једу?”
38. А он им рече: „Колико хлебова имате? Идите видите.” И дознавши рекоше: „Пет хлебова и две рибе.”
39. И заповеди им да их посаде све по групама по зеленој трави.
40. И посадише се ред за редом по сто и по педесет.
41. И узевши оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, и благослови, па преломи хлебове, и даде ученицима да ставе пред њих; и оне две рибе раздели свима.
42. И једоше сви, и наситише се.
43. И накупише комада дванаест пуних котарица, и од риба.
44. А беше оних што су јели хлебове око пет хиљада људи.
(Зачало 26). 45. И одмах принуди ученике своје да уђу у лађу и да иду напред на ону страну према Витсаиди док он отпусти народ.
46. И раставши се са њима, отиде на гору да се помоли.
47. И кад наста вече, беше лађа насред мора, а он сам на копну.
48. И виде их како се муче веслајући, јер им беше противан ветар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимоиђе.
49. А они, видевши га где иде по мору, мишљаху да је привиђење и повикаше;
50. Јер га сви видеше и препадоше се. И одмах стаде говорити с њима, и рече им: „Не бојте се, ја сам, не плашите се!”
51. И уђе к њима у лађу, и ветар се утиша; и беху прекомерно изван себе и дивљаху се.
52. Јер не схватише догађај са хлебовима; пошто им беше срце окамењено.
53. И прешавши на земљу, дођоше у Генисарет и пристадоше.
(Зачало 27). 54. И кад они изиђоше из лађе, одмах га познадоше
55. И оптрчаше сав онај крај и почеше на постељама доносити болеснике где год би чули да је он.
56. И где год је улазио у села или у градове или у насеља, на раскршћима полагаху болеснике и мољаху га да се барем скута од хаљине његове дотакну; и који год га се дотицаху, спасаваху се.
Поглавље: 5 | Поглавље: 7
