Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Марка1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 Поглавље 3. (Зачало 10). 1. И уђе опет у синагогу, и онде беше човек који имаше суву руку.
2. И мотраху на њега неће ли га у суботу исцелити да га окриве.
3. И рече човеку са сувом руком: „Стани на средину.”
4. И рече њима: „Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу спасти, или погубити?” А они ћутаху.
5. И погледавши на њих са гневом, жалећи што су им срца окамењсна, рече човеку: „Пружи руку своју!” И пружи; и постаде му рука здрава као и друга.
(Зачало 11). 6. И изишавши фарисеји одмах учинише веће против њега са иродовцима како би га погубили.
7. А Исус отиде са ученицима својим према мору; и многи народ из Галилеје пође за њим, и из Јудеје,
8. И из Јерусалима, и из Идумеје, и с оне стране Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико, чувши шта он чини, дође к њему.
9. И рече ученицима својим да лађица за њега буде спремна због народа, да га не притешњавају.
10. Јер многе исцели, тако да наваљиваху на њега који имаху ране да га се дотакну.
11. И нечисти духови кад год би га видели, припадаху к њему и викаху говорећи: „Ти си Син Божији.”
12. И много им прећаше да га не разглашавају.
(Зачало 12). 13. И изиђе на гору и дозва оне које сам хтеде, и дођоше му.
14. И постави Дванаесторицу, да буду с њим. И да их шаље да проповедају.
15. И да имају власт исцељивати болести и изгонити демоне;
16. и надену Симону име Петар;
17. и Јакова Зеведејева и Јована брата Јаковљева, и надену им име Воанергес, што значи синови грома:
18. и Андреја и Филипа и Вартоломеја и Матеја и Тому и Јакова Алфејева и Тадеја и Симона Кананита
19. и Јуду Искариотскога, који га и издаде.
(Зачало 13). 20. И дођоше у кућу, и сабра се опет народ, тако да не могаху ни хлеба јести.
21. И кад то чуше његови, изађоше да га ухвате; јер говораху да је изван себе.
22. А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: „У њему је Веелзевул; а он помоћу кнеза демонског изгони демоне.”
23. А он дозвавши их, говораше им у причама: „Како може сатана сатану изгонити?
24. И ако се царство само по себи раздели, то царство не може опстати,
25. и ако се дом сам по себи раздели, тај дом не може опстати;
26. и ако сатана устане сам на себе и раздели се, не може опстати, него ће пропасти.
27. Нико не може отети покућство јакога, ушавши у кућу његову, ако најпре јакога не свеже, и онда ће кућу његову опленити.
(Зачало 14). 28. Заиста вам кажем: „Сви греси опростиће се синовима човечијим, и хуљења на Бога, ма колико хулили:
29. а који похули на Духа Светога нема опроштења ва век, него је крив вечноме суду.”
30. Јер говораху: „У њему је дух нечисти.”
31. И дођоше мати његова и браћа његова, и стојећи напољу послаше к њему да га зову.
32. И сеђаше народ око њега. И рекоше му: „Ено мати твоја и браћа твоја напољу траже те.”
33. И одговори им говорећи: „Ко је мати моја или браћа моја?”
34. И погледавши около на оне који седе око њега, рече: „Ево мати моја и браћа моја!
35. Јер ко изврши вољу Божију онај је брат мој и сестра моја и мати моја.”
Поглавље: 2 | Поглавље: 4
