Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Марка1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 Поглавље 15. (Зачало 66). 1. И одмах ујутру учинише веће првосвештеници са старешинама и књижевницима, и сав Синедрион, и свезавши Исуса одведоше га и предадоше Пилату.
2. И упита га Пилат: „Јеси ли ти цар јудејски?" А он одговарајући рече му: „Ти кажеш."
3. И тужаху га првосвештеници много. Али он не одговараше ништа.
4. А Пилат га поново упита говорећи: „Зар ништа не одговараш? Види колико те оптужују!"
5. Али Исус више ништа не одговори тако да се Пилат дивљаше.
6. А о Празнику ослобађаше им по једнога сужња кога би искали.
7. А беше неки, по имену Варава, у оковима са својим устаницима, који су у буни учинили убиство.
8. И повикавши народ стаде искати оно што им свагда чињаше.
9. А Пилат им одговори, говорећи: „Хоћете ли да вам пустим цара јудејскога?"
10. Јер знадијаше да су га из зависти предали првосвештеници.
11. Али првосвештеници подстакоше народ да је боље да им пусти Вараву.
12. А Пилат опет одговарајући рече им: „А шта хоћете да учиним са оним што га зовете царем јудејским?"
13. А они опет повикаше: „Распни га!"
14. А Пилат им рече: „А какво је зло учинио?" А они још јаче викаху: „Распни га!"
15. И Пилат, желећи угодити народу, пусти им Вараву, а Исуса, шибавши, предаде да га разапну.
(Зачало 67). 16. А војници га одведоше унутра у двориште у такозвани преторијум, и сазваше сву чету војника.
17. И обукоше му пурпурни огртач, и оплетавши трнов венац ставише на њега.
18. И стадоше га поздрављати: „Здраво, царе јудејски!"
19. И бијаху га по глави трском, и пљуваху на њега, и падајући на кољена клањаху му се.
20. И кад му се наругаше, свукоше с њега пурпурни огртач, и обукоше га у његове хаљине и изведоше да га разапну.
21. И натераше једнога пролазника, Симона из Кирине, оца Александрова и Руфова, који иђаше из поља, да понесе крст његов.
(Зачало 68). 22. И доведоше га на место Голготу, што значи: Место лобање.
23. И даваше му да пије вино са смирном, а он не узе.
24. И кад га разапеше, разделише хаљине његове бацајући коцку за њих ко ће шта узети.
25. А бејаше час трећи, и разапеше га.
26. И беше натпис његове кривице написан: „Цар јудејски."
27. И с њим распеше два разбојника, једнога с десне, а једнога с леве стране њему.
28. И испуни се Писмо које говори: „И уврстише га међу безаконике."
29. И пролазници хуљаху на њега машући главама својим и говорећи: „Уа! Ти што храм разваљујеш и за три дана саграђујеш,
30. спаси самога себе и сиђи с крста!"
31. Тако и првосвештеници с књижевницима ругаху се, говорећи један другоме: „Друге спасе, а себе не може да спасе.
32. Христос, цар Израиљев, нека сиђе сада с крста да видимо, па ћемо му веровати." И они што бејаху с њим разапети вређаху га.
33. А када настаде шести час, би тама по свој земљи до часа деветога.
34. И у девети час повика Исус из свега гласа говорећи: „Елои, Елои, лима савахтани?" што значи: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?"
35. И неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: „Ено зове Илију."
36. А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше га, говорећи: „Оставите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине."
37. И Исус повика из свег гласа и издахну.
38. И завеса храмовна раздре се на двоје одозго до доле.
39. А кад виде капетан који стајаше према њему да тако узвикнувши издахну, рече: „Заиста човек овај Син Божији беше."
40. А бејаху ту и жене гледајући издалека, међу којима беше и Марија Магдалина и Марија мати Јакова Малога и Јосије, и Саломија,
41. које и кад он беше у Галилеји иђаху за њим и служаху му; и многе друге и које бејаху дошле с њим у Јерусалим.
42. И кад већ би увече, јер бејаше петак, то јест уочи суботе,
(Зачало 69). 43. Дође Јосиф, из Ариматеје, угледан саветник, који и сам Царство Божије чекаше, и усуди се те уђе Пилату и заиска тело Исусово.
44. А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана, запита га: „Је ли давно умро?"
45. И дознавши од капетана, даде тело Јосифу.
46. И он купивши платно и скинувши га, обави платном, и положи га у гроб који беше исечен у камену, и навали камен на врата гроба.
47. А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху где га полагаху.
Поглавље: 14 | Поглавље: 16
