Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Марка1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 Поглавље 14. (Зачало 62). 1. Беху још два дана до празника Пасхе и бесквасних хлебова; и тражаху првосвештеници и књижевници како би га на превару ухватили и убили.
2. Али говораху: „Не о празнику, да се не би народ побунио.”
(Зачало 63). 3. И кад он беше у Витанији у кући Симона губавога и сеђаше за трпезом, дође жена са судом од алавастра, пуним правог скупоценог нардовог мириса, и разбивши суд изли му на главу.
4. А беху неки који негодоваху међу собом говорећи: „Зашто се тај мирис просипа тако?
5. Јер се могаше тај мирис продати за више од триста динара и дати сиромасима.” И викаху на њу.
6. А Исус рече: „Оставите је; што јој сметате? Она чини добро дело на мени.
7. Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда.
8. Она је учинила што је могла; помазала је унапред тело моје за погреб.
9. Заиста вам кажем: Где се год буде проповедало јеванђеље ово по свему свету, казаће се за спомен њезин и ово што она учини.”
(Зачало 64). 10. А Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, отиде првосвештеницима да им га изда.
11. И они чувши обрадоваше се, и обећаше му дати новце; и он тражаше згодно време да га изда.
12. И у први дан бесквасних хлебова, када жртвоваху пасхално јагње, рекоше му ученици његови: „Где ћеш да идемо да ти уготовимо Пасху да једеш?”
13. И посла двојицу од ученика својих и рече им: „Идите у град, и срешће вас човек који носи крчаг воде, идите за њим,
14. и где уђе кажите домаћину куће: „Учитељ вели: 'Где је моја одаја где ћу јести Пасху са ученицима својим?'
15. И он ће вам показати готову велику горњу одају, застрту и припремљену: онде нам зготовите.”
16. И изађоше ученици његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише Пасху.
17. И кад би вече, дође са Дванаесторицом.
18. И кад сеђаху за трпезом и јеђаху, рече Исус: „Заиста вам кажем: 'Један од вас, који једе са мном издаће ме.'"
19. А они се стадоше жалостити и говорити му један за другим: „Да нисам ја?" И други: „Да нисам ја?"
20. А он одговарајући рече им:„ Један од Дванаесторице који умочи са мном у зделу.
21. Син Човечији, дакле, иде као што је писано за њега; али тешко ономе човеку који изда Сина Човечијега; боље би му било да се није ни родио онај човек."
22. И кад јеђаху узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: „Узмите, једите; ово је тело моје."
23. И узе чашу и заблагодаривши даде им; и пише из ње сви;
24. И рече им: „Ово је крв моја Новога завета која се пролива за многе."
25. Заиста вам кажем: 'Више нећу пити од рода виноградскога до онога дана кад ћу га пити новога у Царству Божијему.'"
26. И отпојавши хвалу, изађоше на гору Маслинску.
27. И рече им Исус: „Сви ћете се ви саблазнити о мене ове ноћи, јер је писано: 'Ударићу пастира и овце ће се разбећи.'
28. Али по васкрсењу мом ићи ћу пред вама у Галилеју."
29. А Петар му рече: „Ако се и сви саблазне, ја нећу."
30. И рече му Исус: „Заиста ти кажем: 'Данас, ове ноћи, пре него што петао два пута запева, ти ћеш ме се три пута одрећи.'"
31. А Петар још одлучније говораше: „Ако бих морао и умрети с тобом, нећу те се одрећи." Исто тако и сви говораху.
32. И дођоше на место које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: „Седите овде док ја одем да се помолим Богу."
33. И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и стаде се врло жалостити и туговати.
34. И рече им: „Жалосна је душа моја до смрти; останите овде и бдите."
35. И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би га мимоишао час, ако је могуће.
36. И говораше: „Ава, Оче, све је могуће теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу него како ти."
37. И дође и нађе их где спавају, и рече Петру: „Симоне, зар спаваш? Зар не могасте један час пробдети?
38. Бдите и молите се да не паднете у искушење; јер дух је срчан али је тело слабо."
39. И опет отиде и помоли се Богу говорећи оне исте речи.
40. И вративши се нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале; и не знадијаху шта би му одговорили.
41. И дође и трећи пут, и рече им: „Спавате, дакле, и почивате. Доста је. Дође час, ево се предаје Син Човечији у руке грешника.
42. Устаните, хајдемо! Ево се издајник мој приближио."
(Зачало 65). 43. И одмах, док он још говораше, дође Јуда, један од Дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем, послани од првосвештеника и књижевника и старешина.
44. А издајник његов даде им знак говорећи: „Кога целивам, онај је; ухватите га и одведите стражарно.\"
45. И дошавши, одмах му приступи и рече: „Здраво, Учитељу!\" И целива га.
46. А они ставише руке своје на њега и ухватише га.
47. А један од оних што стајаху онде извади нож те удари слугу првосвештеничког и одсече му ухо.
48. И одговарајући Исус рече им: „Као на разбојника изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите.
49. Сваки дан сам био код вас у храму и учио, и не ухватисте ме. Али да се испуни Писмо.\"
50. И оставивши га, побегоше сви.
51. А за њим иђаше неки младић огрнут платном по голом телу; и ухватише онога младића.
52. А он оставивши платно, го побеже од њих.
53. И доведоше Исуса првосвештенику, и сабраше се код њега сви првосвештеници и књижевници и старешине.
54. А Петар иђаше за њим издалека до у двориште првосвештеника, и сеђаше са слугама, и грејаше се код огња.
55. А првосвештеници и сав Синедрион тражаху против Исуса сведочанства да га убију; и не нађоше.
56. Јер многи сведочаху лажно против њега и сведочанства не беху једнака.
57. И неки уставши сведочаху против њега лажно, говорећи:
58. „Ми га чусмо где говори: \'Ја ћу развалити овај храм рукотворени, и за три дана саградити други, нерукотворени.\'\"
59. И ни ово сведочанство њихово не беше једнако.
60. И ставши првосвештеник на средину, запита Исуса, говорећи: „Зар ништа не одговараш што ови против тебе сведоче?\"
61. А он ћуташе и ништа не одговараше. Опет га првосвештеник запита и рече: „Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?\"
62. А Исус рече: „Ја сам тај; и видећете Сина Човечијега где седи са десне стране Силе и долази на облацима небеским.\"
63. А првосвештеник раздре хаљине своје, и рече: „Шта нам више требају сведоци?
64. Чусте хулу на Бога. Шта вам се чини?\" А они га сви осудише да је заслужио смрт.
65. И почеше неки пљувати на њега и покривати му лице, и ударати га, и говорити му: „Погоди нам ко те удари!\" И слуге га бијаху по образима.
66. И кад беше Петар доле у дворишту, дође једна од слушкиња првосвештеникових,
67. и видевши Петра где се греје, погледа га и рече: „И ти си био са Исусом Назарећанином.\"
68. А он се одрече говорећи: „Не знам, нити разумем шта ти говориш.\" И изађе напоље у предње двориште, и петао запева.
69. И виде га слушкиња опет, па поче говорити онима што стајаху онде: „Овај је од њих.\"
70. А он се опет одрицаше. И мало потом они што стајаху онде рекоше Петру: „Ваистину си од њих; јер си Галилејац, и говор ти је сличан.\"
71. А он се поче клети и заклињати: „Не знам тога човека о којем говорите.\"
72. И по други пут запева петао. И сети се Петар речи што му рече Исус: „Пре но што петао два пута запева, три пута ћеш ме се одрећи.\" И стаде плакати.
Поглавље: 13 | Поглавље: 15
