Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Марка1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 Поглавље 12. (Зачало 53). 1. И поче им говорити у причама: „Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, па отиде.
2. И када дође време, посла виноградарима слугу да прими од виноградара рода виноградскога.
3. А они га ухватише, избише и послаше празних руку.
4. И опет им посла другог слугу; и онога нападоше камењем, и разбише му главу, и послаше га осрамоћена.
5. И опет посла другог, и њега убише; и многе друге, једне избише а друге побише.
6. А он имаше још јединога сина свога, вољенога, па им најзад посла и њега, говорећи: 'Постидеће се сина мојега.
7. А виноградари они рекоше међу собом: 'Ово је наследник, ходите да га убијемо, и наше ће бити наследство.'
8. И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда."
9. Шта ће, дакле, учинити господар винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.
10. Зар нисте читали у Писму ово: 'Камен који одбацише зидари, он постаде глава од угла;'
11. То би од Господа и дивно је у очима нашим.
12. И тражаху да га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши га отидоше.
(Зачало 54). 13. И послаше њему неке од фарисеја и иродоваца да би га ухватили у речи.
14. А они дошавши рекоше му: „Учитељу, знамо да си истинит, и не обазиреш се ни на кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божијему учиш. Реци нам, дакле, треба ли ћесару давати порез или не? Да дамо или да не дамо?”
15. А он знајући њихово лицемерје рече им: „Што ме кушате? Донесите ми динар, да видим.”
16. А они донесоше. И рече им: „Чији је ово лик и натпис?” А они му рекоше: „Ћесарев.”
17. И одговарајући Исус рече им: „Подајте ћесарево ћесару, а Божије Богу.” И задивише му се.
(Зачало 55). 18. И дођоше му садукеји, који кажу да нема васкрсења, и запиташе га говорећи:
19. „Учитељу, Мојсеј нам написа: 'Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.'
20. Седморо браће беше: и први узе жену, и умре без порода.
21. И други је узе, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи.
22. И узеше је седморица и не оставише порода. А после свих умре и жена.
23. О васкрсењу, дакле, када васкрсну, кога ће од њих бити жена? Јер су је свих седам имали за жену.”
24. И одговарајући Исус рече им: „Не варате ли се зато што не знате Писма ни силе Божије?
25. Јер кад из мртвих васкрсну, нити се жене ни удају, него су као анђели на небесима.
26. А за мртве да васкрсавају нисте ли читали у књигама Мојсејевим како му рече Бог код купине говорећи: 'Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?'
27. Бог није Бог мртвих, него живих. Ви се, дакле, веома варате.”
(Зачало 56). 28. И приступи један од књижевника који их слушаше како расправљају, па видевши како им добро одговори, запита га: „Која је заповест прва од свију?”
29. А Исус му одговори: „Прва је заповест од свију: 'Чуј Израиљу, Господ Бог наш је Господ једини;
30. и љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим, и свом снагом својом.' Ово је прва заповест.
31. И друга је као и ова: 'Љуби ближњега свог као самога себе.' Друге заповести веће од ових нема.”
32. И рече му књижевник: „Добро, учитељу, право си казао да је Бог један, и нема другога осим њега.
33. И љубити њега свим срцем својим и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе, веће је од свију паљеница и жртава."
34. А Исус видевши како паметно одговори рече му: „Ниси далеко од Царства Божијега." И нико се више не усуди да га запита.
35. И одговоривши Исус рече учећи у храму: „Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?
36. Јер сам Давид каза Духом Светим: 'Рече Господ Господу мојему: седи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим.'
37. Сам Давид, дакле, назива га Господом, па откуда му је син?" И многи народ слушаше га радо.
(Зачало 57). 38. И говораше им у науци својој: „Чувајте се књижевника који воле да иду у дугачким хаљинама, и да их поздрављају на улицама,
39. и желе прва места по синагогама, и зачеља на гозбама.
40. Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле дуго, биће још већма осуђени.”
41. И седе Исус према храмовној благајни и гледаше како народ меће новце у њу. И многи богати метаху много.
42. И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант.
43. И дозвавши ученике своје рече им: „Заиста вам кажем: 'Ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у храмовну благајну.
44. Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву имовину своју.'"
Поглавље: 11 | Поглавље: 13
