Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Марка1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 Поглавље 11. (Зачало 49). 1. И када се приближише Јерусалиму, Витфаги и Витанији, код горе Маслинске, посла двојицу од ученика својих
2. И рече им: „Идите у село што је према вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није уседао; одрешите га и доведите.
3. И ако вам ко рече: 'Шта то чините?' кажите: 'Господу је потребно'; и одмах ће га послати амо."
4. А они отиђоше, нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одрешише га.
5. А неки од оних што стајаху онде рекоше им: „Шта то чините и дрешите магаре?"
6. А они им рекоше као што им заповеди Исус; и оставише их.
7. И доведоше магаре Исусу, и метнуше на њега хаљине своје; и уседе на њега.
8. А многи простреше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвећа, и простираху по путу.
9. А који иђаху пред њим и за њим, викаху говорећи: „Осана! Благословен који долази у име Господње!
10. Благословено царство оца нашега Давида које долази у име Господње. Осана на висини!”
(Зачало 50). 11. И уђе Исус у Јерусалим, и у храм; и промотривши све, кад би увече, изиђе у Витанију са Дванаесторицом.
12. И сутрадан кад изиђоше из Витаније, огладне.
13. И видевши издалека смокву с лишћем, дође не би ли што нашао на њој; и дошавши њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не беше време смокава.
14. И проговоривши Исус рече јој: „Од сада нико не јео са тебе рода довека!” И слушаху ученици његови.
15. И дођоше опет у Јерусалим: и ушавши Исус у храм, стаде изгонити оне који продаваху и куповаху у храму; и испремета столове оних што мењаху новце, и седишта оних што продаваху голубове.
16. И не дозвољаваше да ко пронесе какав суд кроз храм.
17. И учаше говорећи им: „Није ли писано: ‘Дом мој назваће се дом молитве свима народима? А ви начинисте од њега пећину разбојничку‘.”
18. И чуше књижевници и првосвештеници, и тражаху како би га погубили; јер га се бојаху; јер се сав народ веома дивљаше науци његовој.
19. И кад би увече, изиђе изван града.
20. А ујутру пролазећи видеше смокву где се осушила из корена.
21. И опоменувши се Петар рече му: „Учитељу, гле, смоква што си је проклео осушила се.
22. И одговарајући Исус рече му:
(Зачало 51). 22. „Имајте веру у Бога.
23. Јер заиста вам кажем: „Ако ко рече гори овој: ‘Дигни се и баци се у море‘, а не посумња у срцу свом, него узверује да ће бити као што говори, биће му што год рече.”
24. Зато вам кажем: „Све што иштете у својој молитви, верујте да ћете примити; и биће вам.
25. И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате против кога; да и Отац ваш који је на небесима опрости вама сагрешења ваша.
26. Ако ли пак ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама сагрешења ваша.”
(Зачало 52). 27. И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по храму дођоше њему првосвештеници и књижевници и старешине,
28. и рекоше му: „Каквом власти то чиниш, или ко ти даде ту власт да ово чиниш?”
29. А Исус одговарајући рече им: „И ја ћу вас да упитам једну реч, и одговорите ми, па ћу вам казати каквом власти ово чиним.
30. Крштење Јованово да ли би с неба или од људи? Одговорите ми.”
31. И помишљаху у себи говорећи: „Ако речемо: 'С неба'; рећи ће: 'Зашто му, дакле, не веровасте?'
32. А да речемо: 'Од људи?' — бојаху се народа;” јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк беше.
33. И одговарајући рекоше Исусу: „Не знамо.” А Исус одговарајући рече им: „Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.”
Поглавље: 10 | Поглавље: 12
