Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Марка1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 Поглавље 10. (Зачало 42). 1. И уставши оданде дође у крајеве Јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к њему: и као што обичај имаше, опет их учаше.
(Зачало 43). 2. И приступивши фарисеји, кушајући упиташе га: „Може ли муж отпустити жену?”
3. А он одговори и рече им: „Шта вам заповеди Мојсеј?”
4. А они рекоше: „Мојсеј допусти да јој се даде отпусна књига и да се отпусти.”
5. И одговарајући Исус рече им: „Због окорелости срца вашег написа вам он заповест ову.
6. А у почетку стварања Бог их је створио као мужа и жену.
7. Због тога ће оставити човек оца свог и матер и прилепиће се жени својој,
8. и биће двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.
9. А што је Бог саставио човек да не раставља”.
10. И у кући опет запиташе га о томе ученици његови,
(Зачало 44). 11. и рече им: „Који отпусти жену и ожени се другом, чини прељубу са њом.
12. И ако жена одвојивши се од мужа свог пође за другога, чини прељубу.
13. И доношаху му децу да их се дотакне, а ученици забрањиваху онима што их доношаху.
14. А видевши Исус узнегодова и рече им: „Пустите децу нека долазе мени, и не браните им; јер је таквих Царство Божије.”
15. Заиста вам кажем: „Који не прими Царства Божијега као дете, неће ући у њега.”
16. И загрливши их, стави руке на њих те их благослови.
(Зачало 45). 17. И кад изиђе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред њим, питаше га: „Учитељу благи, шта ми треба чинити да наследим живот вечни?”
18. А Исус му рече: „Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога.
19. Заповести знаш: 'Не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.'”
20. А он одговарајући рече му: „Учитељу, све сам ово сачувао од младости своје.”
21. А Исус погледавши на њ, омиље му, и рече му: „Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, узми крст свој и хајде за мном.”
22. А он се снужди због ове речи, и отиде жалостан; јер беше врло богат.
23. И погледавши око себе, Исус рече ученицима својим:
(Зачало 46). 23. „Како је тешко богатима ући у Царство Божије!„
24. А ученици се запањише на речи његове. А Исус опет одговарајући рече им: „Децо, како је тешко онима који се уздају у богатство ући у Царство Божије!
25. Лакше је камили кроз иглене уши проћи неголи богатоме у Царство Божије ући.”
26. А они се веома чуђаху говорећи у себи: „Па ко се онда може спасти?”
27. А Исус погледавши на њих рече: „Људима је то немогуће, али Богу није; јер све је могуће Богу.”
28. А Петар му поче говорити: „Ето ми смо оставили све и за тобом пођосмо.”
29. А Исус одговарајући рече: „Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или њиве, мене ради и јеванђеља ради,
30. а да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и оца, и матер, и децу, и њиве, уз прогоњење, а у веку који долази живот вечни.
31. Али ће многи први бити последњи и последњи први.”
32. А кад узлажаху путем у Јерусалим, Исус иђаше испред њих, а они се чуђаху, и за њим иђаху са страхом.
(Зачало 47). 32. И узевши опет Дванаесторицу, поче им казивати шта ће му се догодити:
33. Ево идемо горе у Јерусалим, и Син Човечији биће предан првосвештеницима и књижевницима, и осудиће га на смрт, и предаће га незнабошцима;
34. и наругаће му се, и шибаће га, и пљуваће га, и убиће га, и трећи дан васкрснуће.
35. И дођоше пред њега Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: „Учитељу, хоћемо да нам учиниш што ћемо те молити.”
36. А он им рече: „Шта хоћете да вам учиним?"
37. А они му рекоше: „Дај нам да седнемо један с десне стране теби а други са леве, у слави твојој."
38. А Исус им рече: „Не знате шта иштете; можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крстим?"
39. А они му рекоше: „Можемо." А Исус им рече: „Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крстим крстићете се;
40. али да седнете с десне стране мени и с леве није моје да дам, него ће се дати којима је припремљено."
41. И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и Јована.
42. А Исус дозвавши их рече им: „Знате да они који се сматрају владарима народа господаре њима, и великаши њихови владају над њима.
43. Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде међу вама велики, нека вам служи:
44. који хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуга.
45. Јер Син Човечији није дошао да му служе него да служи, и да даде живот свој у откуп за многе."
(Зачало 48). 46. И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, он и ученици његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи сеђаше крај пута, просећи.
47. и чувши да је то Исус Назарећанин, стаде викати и говорити: „Сине Давидов Исусе, помилуј ме!”
48. И прећаху му многи да ућути, а он још већма викаше: „Сине Давидов, помилуј ме!”
49. И зауставивши се Исус рече: „Позовите га!” И зовнуше слепога говорећи му: „Не бој се, устани, зове те.”
50. А он, збацивши са себе хаљину своју, устаде и дође Исусу.
51. И одговарајући рече му Исус: „Шта хоћеш да ти учиним?” А слепи му рече: „Учитељу, да прогледам.”
52. А Исус му рече: „Иди, вера твоја спасе те.” И одмах прогледа, и отиде путем за Исусом.
Поглавље: 9 | Поглавље: 11
