Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Матеја1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Поглавље 27. (Зачало 110). 1. А кад би јутро, учинише веће сви првосвсштеници и старешине народа против Исуса да га погубе.
2. И свезавши га одведоше, и предаше га Понтију Пилату, намеснику.
(Зачало 111). 3. Тада видевши Јуда, издајник његов, да га осудише, раскаја се, и врати тридесет сребрника првосвештеницима и старешинама
4. Говорећи: „Сагреших што издадох крв невину." А они рекоше: „Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети."
5. И бацивши сребрнике у храму, изађе, и отиде те се обеси.
6. А првосвештеници, узевши сребрнике, рекоше: „Не ваља их метнути у храмовну ризницу, јер су цена за крв."
7. Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље странцима.
8. Зато се та њива и прозва Крвна њива до данас.
9. Тада се испуни што је казано преко пророка Јеремије који говори: „И узеше тридесет сребрника, цену цењенога, кога су ценили синови Израиљеви;
10. и дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ."
11. А Исус стаде пред намесником, и запита га намесник говорећи: „Јеси ли ти цар јудејски?" А Исус му рече: „Ти кажеш."
12. И кад га тужаху првосвештеници и старешине, ништа не одговори.
13. Тада му рече Пилат: „Зар не чујеш колико против тебе сведоче?"
14. И не одговори му ни на једну реч, тако да се намесник дивљаше веома.
15. А о Празнику беше обичај у намесника да народу пусти по једнога сужња кога они хоће.
16. А тада имаху познатога сужња по имену Вараву.
17. И када се сабраше, рече им Пилат: „Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса названога Христа?"
18. Јер знађаше да су га из зависти предали.
19. А када сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: „Не мешај се ти ништа у суд тога праведника, јер данас у сну много пострадах због њега."
20. А првосвештеници и старешине наговорише народ да иште Вараву, а Исуса да погубе.
21. А намесник одговарајући рече им: „Кога хоћете од ове двојице да вам пустим?" А они рекоше: „Вараву."
22. Рече им Пилат: „Шта да чиним са Исусом названим Христом?" Рекоше му сви: „Да се разапне!"
23. Намесник пак рече: „А какво је зло учинио?" А они из гласа повикаше говорећи: „Да се разапне!"
24. А кад виде Пилат да ништа не помаже, него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: „Ја сам невин у крви овога праведника; ви ћете видети."
25. И одговарајући сав народ рече: „Крв његова на нас и на децу нашу!"
26. Тада им пусти Вараву, а Исуса, шибавши, предаде да се разапне.
(Зачало 112). 27. Тада војници намесникови узеше Исуса у судницу и скупише на њега сву чету војника.
28. И свукавши га, обукоше му пурпурни огртач.
29. И оплетавши венац од трња, метнуше му на главу, и дадоше му трску у десницу; и клекнувши на колена пред њим, ругаху му се говорећи: „Здраво, царе јудејски!"
30. И пљунувши на њега, узеше трску и бише га по глави.
31. И кад му се наругаше, свукоше с њега огртач, и обукоше га у хаљине његове, и поведоше да га разапну.
32. И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да му понесе крст.
(Зачало 113). 33. И дошавши на место које се зове Голгота, то јест: Место лобање,
34. дадоше му да пије оцат помешан са жучи, и окусивши не хте да пије.
35. А кад га разапеше, разделише хаљине његове бацивши коцку.
36. И сеђаху онде те га чуваху.
37. И ставише му изнад главе кривицу његову написану: „Ово је Исус цар јудејски."
38. Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне и једнога с леве стране.
39. А који пролажаху хуљаху на њега машући главама својима
40. И говорећи: „Ти који храм разваљујеш и за три дана саграђујеш, спаси сам себе; ако си Син Божији, сиђи са крста!"
41. А тако и првосвештеници са књижевницима, старешинама и фарисејима подсмевајући се говораху:
42. „Друге спасе а себе не може да спасе. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста, па ћемо веровати у њега.
43. Уздао се у Бога, нека га избави сад, ако му је по вољи; јер говораше: 'Ја сам Син Божији.'"
44. Тако исто и разбојници распети с њим ругаху му се.
45. А од шестога часа би тама по свој земљи до часа деветога.
46. А око деветога часа, повика Исус из свега гласа говорећи: „Или, Или, лима савахтани?" То јест: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?"
47. А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: „Овај зове Илију."
48. И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те га појаше.
49. А остали говораху: „Остави да видимо хоће ли доћи Илија да га избави."
50. А Исус опет повика из свега гласа, и испусти дух.
51. И гле, завеса храма раздре се на двоје, од горњега краја до доњега; и земља се потресе, и камење се распаде;
52. и гробови се отворише, и устадоше многа тела светих који су помрли;
53. и изишавши из гробова по васкрсењу његову, уђоше у свети град и показаше се многима.
54. А капетан и који с њим чуваху Исуса, видевши да се земља тресе и шта би, уплашише се врло говорећи: „Заиста овај беше Син Божији."
55. И онде беху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле му.
56. Међу којима беше Марија Магдалина и Марија, мати Јаковљева и Јосијина, и мати синова Зеведејевих.
57. А кад би увече, дође човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов.
58. Овај приступивши Пилату замоли за тело Исусово. Тада Пилат заповеди да му даду тело.
59. И узевши Јосиф тело, зави га у платно чисто.
60. И стави га у свој нови гроб што је био исекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба, отиде.
61. А онде беше Марија Магдалина и друга Марија, које сеђаху према гробу.
(Зачало 114). 62. Сутрадан пак по петку сабраше се првосвештеници и фарисеји код Пилата
63. Говорећи: „Господару, сетисмо се да онај варалица каза још за живота: 'После три дана устаћу.'
64. Зато заповеди да се утврди гроб до трећега дана да не дођу како ученици његови ноћу, да га не украду и не кажу народу: 'Устаде из мртвих;' и биће последња превара гора од прве."
65. Рече им Пилат: „Имате стражу, идите те утврдите како знате."
66. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен.
Поглавље: 26 | Поглавље: 28
