Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Матеја1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Поглавље 26. (Зачало 107). 1. И када сврши Исус све речи ове, рече ученицима својима:
2. „Знате да ће за два дана бити Пасха, и Син Човечији биће предан да се разапне."
3. Тада се скупише првосвештеници и књижевници и старешине народа у двор првосвештеника по имену Кајафа;
4. И саветоваше се како би Исуса на превару ухватили и убили.
5. И говораху: „Али не о празнику, да се не би народ побунио."
(Зачало 108). 6. А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавога,
7. приступи му жена са алавастровом посудом скупоценога мира, и изли на главу његову када сеђаше за трпезом.
8. А кад ово видеше ученици његови, негодоваше говорећи: „Чему ова штета?
9. Јер се могаше овај мирис продати скупо и дати сиромасима.
10. А разумевши Исус рече им: „Што ометате жену? Она учини добро дело на мени.
11. Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.
12. А она изливши мирис овај на тело моје, учини то за мој погреб.
13. Заиста вам кажем: Гдје се год успроповеда ово јеванђеље по свему свету, казаће се за спомен њен и ово што она учини."
14. Тада један од Дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде првосвештеницима,
15. И рече: „Шта ћете ми дати и ја ћу вам га издати?" А они му положише тридесет сребрника.
16. И од тада тражаше згодно време да га изда.
17. А у први дан бесквасних хлебова, приступише ученици Исусу говорећи му: „Где хоћеш да ти уготовимо да једеш Пасху?"
18. А он рече: „Идите у град томе и томе, и кажите му: 'Учитељ каже: „Време је моје близу, код тебе ћу да учиним Пасху са ученицима својим."'"
19. И ученици учинише како им заповеди Исус, и уготовише Пасху.
20. А кад би увече, седе за трпезу са Дванаесторицом ученика.
21. И док јеђаху рече им: „Заиста вам кажем: један од вас издаће ме."
22. И ожалостивши се веома, поче му сваки од њих говорити: „Да нисам ја, Господе?"
23. А он одговарајући рече: „Који умочи са мном руку у зделу тај ће ме издати.
24. Син Човјечији, дакле, иде као што је писано за њега; али тешко ономе човеку који изда Сина Човечијег; боље би му било да се није родио тај човек."
25. А Јуда, издајник његов, одговарајући рече: „Да нисам ја, Учитељу?" Рече му: „Ти каза!"
26. И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: „Узмите, једите; ово је тело моје."
27. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: „Пијте из ње сви;
28. јер ово је крв моја Новога зајета која се пролива за многе ради отпуштења грехова.
29. Кажем вам пак да од сада нећу пити овога рода виноградскога до оног дана када ћу пити с вама новога у Царству Оца мог."
30. И отпојавши хвалу, изађоше на гору Маслинску.
31. Тада им рече Исус: „Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у Писму стоји: 'Ударићу пастира, и овце стада разбећи ће се.'
32. А по васкрсењу своме отићи ћу пред вама у Галилеју.
33. А Петар одговоривши рече му: „Ако се и сви саблазне о тебе, ја се нећу никад саблазнити."
34. Рече му Исус: „Заиста ти кажем: 'Ноћас, пре него петао запева, три пута ћеш ме се одрећи.'"
35. Рече му Петар: „Нећу те се одрећи макар морао и умрети с тобом!" Тако рекоше и сви ученици.
36. Тада Исус дође са њима у место које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: „Седите ту док ја одем тамо да се помолим Богу."
37. И узевши Петра и оба сина Зеведејева, поче се жалостити и туговати.
38. Тада им рече Исус:„Жалосна је душа моја до смрти; останите овде и бдите са мном."
39. И отишавши мало, паде на лице своје молећи се и говорећи: „Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу, него како ти!"
40. И дошавши ученицима, нађе их где спавају, и рече Петру: „Зар не могосте један час пробдети са мном?
41. Бдите и молите се да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тело слабо."
42. Опет и други пут отиде и помоли се говорећи: „Оче мој, ако не може да ме мимоиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља твоја."
43. И дошавши нађе их опет где спавају; јер им бејаху очи отежале.
44. И оставивши их, отиде опет те се трећи пут помоли говорећи оне исте речи.
45. Тада дође ученицима својим и рече им: „Још спавате и почивате! Ево се приближио час, и Син Човјечији предаје се у руке грешника.
46. Устаните, хајдемо! Ево, приближио се издајник мој."
47. И док он још тако говораше, гле, Јуда, један од Дванаесторице, дође, и са њим људи многи с ножевима и с кољем од првосвештеника и старешина народних.
48. А издајник његов даде им знак говорећи: „Кога ја целивам, онај је; држите њега."
49. И одмах приступивши Исусу рече: „Здраво, Учитељу!" И целива га.
50. А Исус му рече: „Пријатељу, на то ли си дошао?" Тада приступивши, ставише руке на Исуса и ухватише га.
51. И гле, један од оних, што бејаху са Исусом, машивши се руком, извади нож свој те удари слугу првосвештеникова, и одреза му ухо.
52. Тада му рече Исус: „Врати нож свој на место његово; јер сви који се маше за нож, од ножа ће погинути,
53. или мислиш да не могу умолити сад Оца свога да ми пошаље више од дванаест легиона анђела?
54. Како би се, дакле, испунила Писма да овако треба да буде?"
55. У тај час рече Исус људима: „Као на разбојника изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас седео учећи у храму, и не ухватисте ме."
56. А ово је све било да се испуне Писма пророчка. Тада га сви ученици оставише и побегоше.
(Зачало 109). 57. А они што ухватише Исуса одведоше га првосвештенику Кајафи, где се књижевници и старешине сабраше.
58. А Петар иђаше за њим издалека до дворишта првосвештеникова и ушавши унутра седе са слугама да види свршетак.
59. А првосвештеници и старешине и сав Синедрион тражаху лажна сведочанства против Исуса да би га убили,
60. и не нађоше; и премда многи лажни сведоци долазише, не нађоше. Најпосле дођоше два лажна сведока.
61. И рекоше: „Он је казао: 'Ја могу развалити храм Божији и за три дана саградити га.'"
62. И уставши првосвештеник рече му: „Зар ништа не одговараш што ови против тебе сведоче?"
63. А Исус ћуташе. И првосвештеник одговарајући рече му: „Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос, Син Божији?"
64. Рече му Исус: „Ти каза. Али ја вам кажем: 'Од сада ћете видети Сина Човечијег где седи с десне стране Силе и долази на облацима небеским.'"
65. Тада првосвештеник раздре хаљине своје говорећи: „Хули на Бога! Шта нам више требају сведоци? Ево сада чусте хулу његову.
66. Шта мислите?" А ови одговарајући рекоше: „Заслужио је смрт."
67. Тада му попљуваше лице и удараху га, а друти га бијаху по образима
68. Говорећи: „Прореци нам, Христе, ко те удари?"
69. А Петар сеђаше напољу у дворишту, и приступи му једна слушкиња говорећи: „И ти си био са Исусом Галилејцем."
70. А он се одрече пред свима говорећи: „Не знам шта говориш."
71. И кад изађе к вратима, угледа га друга и рече онима што бејаху онде: „И овај беше са Исусом Назарећанином."
72. И опет се одрече са заклетвом: „Не знам тога човека."
73. А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: „Ваистину и ти си од њих: јер те и говор твој издаје."
74. Тада се поче преклињати и клети да не зна тога човека. И одмах запева петао.
75. И опомену се Петар речи Исусове што му је рекао: „Док петао не запева, три пута ћеш ме се одрећи." И изишавши напоље, плакаше горко.
Поглавље: 25 | Поглавље: 27
