Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Матеја1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Поглавље 22. (Зачало 89). 1. И одговарајући Исус опет им рече у причама говорећи:
2. Царство небеско је као човек цар који начини свадбу сину своме.
3. И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтедоше доћи.
4. Опет посла друге слуге говорећи: „Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово: дођите на свадбу.”
5. А они не маривши отидоше, овај у поље своје, а онај у трговину своју;
6. а остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише.
7. И када то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју, погуби крвнике оне, и град њихов запали.
8. Тада рече слугама својим: „Свадба је готова, а званице не беху достојне.”
9. Идите, дакле, на раскршћа и кога год нађете, позовите на свадбу.
10. И изишавши слуге оне на путеве, сабраше све које нађоше, и зле и добре; и напуни се свадбена дворана гостију.
11. А ушавши цар да види госте, угледа онде човека необучена у свадбено рухо.
12. И рече му: „Пријатељу, како си ушао амо без свадбеног руха?” А он оћута.
13. Тада рече цар слугама: „Свежите му руке и ноге, па га узмите и баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
14. Јер су многи звани, али је мало изабраних.”
(Зачало 90). 15. Тада отидоше фарисеји и на већању се договорише како би га ухватили у речи.
16. И послаше к њему ученике своје са иродовцима, говорећи: „Учитељу, знамо да си истинит и путу Божијем заиста учиш и не обазиреш се ни на кога, јер не гледаш ко је ко од људи.
17. Кажи нам, дакле, шта ти мислиш: треба ли дати порез ћесару или не?”
18. Разумевши Исус лукавство њихово рече: „Што ме кушате, лицемери?
19. Покажите ми новац порезни.” А они му донесоше динар.
20. И рече им: „Чији је овај лик и натпис?”
21. Рекоше му: „Ћесарев.” Тада им рече: „Подајте, дакле, ћесарево ћесару, и Божије Богу.”
22. И чувши задивише се, и оставивши га отидоше.
(Зачало 91). 23. У тај исти дан приступише му садукеји, који говоре да нема васкрсења, и упиташе га
24. Говорећи: „Учитељу, Мојсеј рече: ‘Ако умре ко без деце, да узме брат његов жену његову и подигне семе брату своме.‘
25. У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату своме.
26. А тако и други, и трећи, све до седмога.
27. А после свију умре и жена.
28. О васкрсењу, дакле, којега ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.”
29. А Исус одговарајући рече им: „Варате се, не знајући Писма ни силе Божије.
30. Јер о васкрсењу нити се жене нити се удају, него су као анђели Божији на небу.
31. А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:
32. Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? Бог није Бог мртвих, него живих.”
33. И народ чувши дивљаше се науци његовој.
(Зачало 92). 34. А фарисеји чувши да ућутка садукеје, сабраше се заједно.
35. И упита један од њих, законик, кушајући га и говорећи:
36. „Учитељу, која је заповест највећа у Закону?“
37. А Исус му рече:
„Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим.“
38. Ово је прва и највећа заповест.
39. А друга је као и ова:
„Љуби ближњега свога као самога себе.“
40. О овим двема заповестима виси сав Закон и Пророци.“
41. А када се сабраше фарисеји, упита их Исус
42. говорећи: „Шта мислите за Христа? Чији је син?“ Рекоше му: „Давидов.“
43. Рече им: „Како, дакле, Давид њега у Духу назива Господом говорећи:
44. 'Рече Господ Господу мојему: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим?'
45. Када, дакле, Давид назива њега Господом, како му је син?“
46. И нико му не могаше одговорити ни реч; нити смеде ко од тога дана да га запита више.
Поглавље: 21 | Поглавље: 23
