Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Матеја1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Поглавље 21. (Зачало 83). 1. И када се приближише Јерусалиму и дођоше у Витфагу према Маслинској гори, онда Исус посла два ученика.
2. Говорећи им: „Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одрешите је и доведите ми.
3. И ако вам ко рече што, кажите да они требају Господу; и одмах ће их послати.”
4. А ово је све било да се испуни што је казано преко пророка који говори:
5. „Кажите кћери Сионовој: Ево Цар твој иде теби кротак, и јаше на магарици, и магарету, младунчету товарне животиње.”
6. А ученици отидоше и учинише како им заповеди Исус.
7. Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и уседе на њих.
8. А народ веома многи простираше хаљине своје по путу, а други резаху грање од дрвећа и простираху по путу.
9. А народ, који иђаше пред њим и за њим, викаше говорећи: „Осана Сину Давидову! Благословен који долази у име Господње! Осана на висини!”
10. И кад он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: „Ко је то?”
11. А народ говораше: „Ово је Исус, пророк из Назарета Галилејскога.”
12. И уђе Исус у храм Божији, и изгна све који продаваху и куповаху по храму, и испремета столове оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.
13. И рече им: „Написано је: 'Дом мој — дом молитве нека се зове'; а ви начинисте од њега пећину разбојничку.”
14. И приступише му хроми и слепи у храму, и исцели их.
15. А кад видеше првосвештеници и књижевници чудеса која учини, и децу где вичу у храму и говоре: „Осана Сину Давидову”, расрдише се.
16. И рекоше му: „Чујеш ли шта ови говоре?” А Исус им рече: „Да! Зар нисте никада читали: „Из уста деце и одојчади начинио си себи хвалу?”
17. И оставивши их, изађе напоље из града, у Витанију, и заноћи онде.
(Зачало 84). 18. А ујутру враћајући се у град огладне;
19. и угледавши смокву једну крај пута дође њој, и не нађе на њој ништа осим лишћа, и рече јој: „Да никад више не буде од тебе рода до века!” И одмах усахну смоква.
20. И видевши то ученици дивише се говорећи: „Како одмах усахну смоква!”
21. А Исус одговарајући рече им: „Заиста вам кажем: ‘Ако имате веру и не посумњате, учинићете не само оно што се зби са смоквом, него и гори овој ако речете: ‘Дигни се и баци се у море‘, догодиће се.
22. И све што узиштете у молитви верујући, добићете."
(Зачало 85). 23. И кад уђе у храм и стаде учити, приступише му првосвештеници и старешине народне говорећи: „Каквом влашћу то чиниш? И ко ти даде ту власт?”
24. А Исус одговарајући рече им: „И ја ћу вас упитати једну реч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама рећи каквом влашћу ово чиним.
25. Крштење Јованово откуда беше? С неба, или од људи?” А они размишљаху у себи говорећи: „Ако кажемо: с неба, рећи ће нам: ‘Зашто му, дакле, не веровасте?‘
26. Ако ли речемо: ‘Од људи‘, бојимо се народа; јер сви Јована држе за пророка.”
27. И одговарајући Исусу рекоше: „Не знамо.” Рече и он њима: „Ни ја вама нећу казати каквом влашћу ово чиним.”
(Зачало 86). 28. А шта вам се чини? Човек неки имаше два сина, и дошавши првоме рече: „Синко, иди данас ради у винограду моме.”
29. А он одговарајући рече: „Нећу!” И после се раскаја и отиде.
30. И приступивши другоме рече тако исто. А он одговарајући рече: „Хоћу, господару!” И не отиде.
31. Који је од ове двојице извршио вољу очеву? Рекоше му: „Први.” Рече им Исус: „Заиста вам кажем да ће цариници и блуднице пре вас ући у Царство Божије.
32. Јер вам дође Јован путем праведним, и не веровасте му; а цариници и блуднице повероваше му; а ви видевши то, не раскајасте се затим да му верујете.”
(Зачало 87). 33. Другу причу чујте: „Беше човек домаћин који посади виноград и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, и отиде.
34. А када се приближи време бербе, посла слуге своје виноградарима да приме плодове његове.
35. И виноградари, похватавши слуге његове, једнога избише, а једнога убише, а једнога камењем засуше.
36. Опет посла друге слуге, више него пре, и учинише им тако исто.
37. А најзад посла им сина свога говорећи: „Постидеће се сина мога.”
38. А виноградари видевши сина, рекоше међу собом: „Ово је наследник; ходите да га убијемо, и да присвојимо наследство његово.”
39. И ухватише га, па изведоше напоље из винограда, и убише.
40. Када, дакле, дође господар винограда шта ће учинити виноградарима оним?”
41. Рекоше му: „Злочинце ће злом смрћу погубити, а виноград ће дати другим виноградарима, који ће му давати плодове у своје време.”
42. Рече им Исус: „Зар нисте никада читали у Писму: ‘Камен који одбацише зидари, тај постаде глава од угла; то би од Господа и дивно је у очима нашим.‘
43. Зато вам кажем да ће се од вас узети Царство Божије, и даће се народу који доноси плодове његове.”
(Зачало 88). 44. И ко падне на овај камен, разбиће се; а на кога он падне, сатрће га.
45. И чувши првосвештеници и фарисеји приче његове, разумеше да о њима говори.
46. И настојећи да га ухвате, побојаше се народа, јер га држаху за пророка.
Поглавље: 20 | Поглавље: 22
