Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Матеја1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Поглавље 20. (Зачало 80). 1. Јер је Царство небеско слично човеку домаћину који ујутру рано изиђе да најми посленике у виноград свој.
2. И погодивши се с посленицима по динар на дан, посла их у виноград свој.
3. И изишавши око трећега часа, виде друге где стоје на тргу беспослени. (
По јеврејском бројању то је девет часова ујутро; и даље: шести час је подне, једанаести час је пет сати после подне.)
4. И њима рече: „Идите и ви у виноград мој, и што буде право даћу вам.”
5. И они отидоше. И опет изишавши око шестога и деветога часа, учини тако.
6. А око једанаестога часа изишавши, нађе друге где стоје беспослени и рече им: „Што стојите овде цели дан беспослени?”
7. Рекоше му: „Јер нас нико не најми.” Рече им: „Идите и ви у мој виноград, и што буде право примићете.”
8. А кад би увече, рече господар винограда приставу свом: „Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.”
9. И дошавши који су око једанаестога часа најмљени, примише по динар.
10. А када дођоше први, помислише да ће више примити, и примише и они по динар.
11. И примивши роптаху на домаћина.
12. Говорећи: „Ево, ови последњи један час радише, па их изједначи с нама који поднесмо тегобу дана и жегу.”
13. А он одговарајући рече једноме од њих: „Пријатељу, не чиним ти неправду. Ниси ли погодио са мном по динар?
14. Узми своје па иди; а ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.
15. Или зар ја нисам властан у своме чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?
16. Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих а мало изабраних.”
(Зачало 81). 17. И полазећи Исус горе у Јерусалим, узе насамо на путу Дванаесторицу ученика, и рече им:
18. „Ево идемо горе у Јерусалим, и Син Човечији биће предан првосвештеницима и књижевницима; и осудиће га на смрт;
19. и предаће га незнабошцима да му се ругају и да га шибају и разапну; и трећи дан васкрснуће.”
20. Тада му приступи мати синова Зеведејевих са синовима својим клањајући му се и молећи га за нешто.
21. А он јој рече: „Шта хоћеш?” Рече му: „Реци да седну ова моја два сина, један са десне стране теби, а један с леве стране теби, у царству твоме.”
22. А Исус одговарајући рече: „Не знате шта иштете. Можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крштавам?” Рекоше му: „Можемо.”
23. И рече им: „Чашу, дакле, моју испићете и крштењем којим се ја крштавам крстићете се; али сести мени с десне и с леве стране, није моје да дам, него којима је припремио Отац мој.”
24. И чувши то десеторица, расрдише се на та два брата.
25. А Исус дозвавши их рече: „Знате да кнезови народа господаре њима и великаши владају над њима.
26. Да не буде тако међу вама; него који хоће да буде велики међу вама, нека вам буде служитељ.
27. И који хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга;
28. као што ни Син Човјечији није дошао да му служе, него да служи и дадне живот свој у откуп за многе.”
(Зачало 82). 29. И кад они излажаху из Јерихона, за њим пође народ многи.
30. И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази, повикаше говорећи: „Помилуј нас, Господе, сине Давидов!”
31. А народ им прећаше да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: „Помилуј нас, Господе, сине Давидов!”
32. И ставши Исус дозва их, и рече: „Шта хоћете да вам учиним?”
33. Рекоше му: „Господе, да се отворе очи наше.”
34. И смилова се Исус, и дотаче се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за њим.
Поглавље: 19 | Поглавље: 21
