Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Матеја1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Поглавље 13. (Зачало 49). 1. А онога дана, изишавши Исус из куће, сеђаше крај мора.
2. И сабра се око њега народ многи, тако да је морао ући у лађу и сести; а народ сав стајаше на обали.
(Зачало 50). 3. И он им казива много у причама говорећи: „Гле, изађе сејач да сеје.
4. И кад сејаше, једна зрна падоше покрај пута, и дођоше птице и позобаше их.
5. А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше, јер не беше земља дубока.
6. И кад обасја сунце, увенуше; и будући да немаху жила, посахнуше.
7. А друга падоше у трње, и нарасте трње и подави их.
8. А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто а једно по шездесет, а једно по тридесет.
9. Ко има уши да чује, нека чује!”
(Зачало 51). 10. И приступивши ученици рекоше му: „Зашто им говориш у причама?”
11. А он одговарајући рече им: „Зато што је вама дано да знате тајне Царства небескога, а њима није дано.”
12. Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а ко нема, узеће му се и оно што има.
13. Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и слушајући не чују, нити разумеју.
14. И испуњава се на њима пророштво Исаијино, које говори: „Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети!”
15. Јер је отврднуло срце овога народа, и ушима тешко чују, и очима својим зажмурише да како очима не виде, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.
16. А благо вашим очима што виде и ушима вашим што чују.
17. Јер заиста вам кажем, да су многи пророци и праведници желели видети што ви видите, а не видеше; и чути што ви чујете, и не чуше.
18. Ви пак чујте причу о сејачу!
19. Свакоме који слуша реч о Царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом; то је оно поред пута посејано.
20. А на каменитом месту посијано, то је који слуша реч и одмах је с радошћу прима,
21. али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају због речи, одмах се саблазни.
22. А посејано у трњу, то је који слуша реч, но брига овога света и превара богатства загуше реч и без рода остане.
23. А посејано на доброј земљи, то је који слуша реч и разуме, који, дакле, и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
(Зачало 52). 24. Другу причу каза им говорећи: „Царство небеско је као човек што посеја добро семе на њиви својој.
25. А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.
26. А када ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.
27. Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: „Господару, ниси ли ти добро семе сејао на њиви својој? Откуда, дакле, кукољ?”
28. А он им рече: „Непријатељ човек то учини.” А слуге му рекоше: „Хоћеш ли, дакле, да идемо да га почупамо?”
29. А он рече: „Не, да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме и пшеницу.
30. Оставите нека расте обоје заједно до жетве; а у време жетве рећи ћу жетеоцима: „Саберите најпре кукољ и свежите га у снопље да се сажеже, а пшеницу одвезите у житницу моју.”
(Зачало 53). 31. Другу причу каза им говорећи: „Царство небеско је као зрно горушично које узме човек и посеје на њиви својој.
32. Оно је, истина, најмање од свих семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим.”
33. Другу причу каза им: „Царство небеско је као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.”
34. Све ово у причама говори Исус људима, и без прича ништа им не говораше.
35. Да се испуни што је речено преко пророка који говори: „Отворићу у причама уста своја, исказаћу сакривено од постања света.”
36. Тада отпусти Исус народ, и дође у кућу.
(Зачало 54). 36. И приступише му ученици његови говорећи: „Протумачи нам причу о кукољу на њиви.”
37. А он одговарајући рече им: „Који сеје добро семе, то је Син Човечији;
38. а њива је свет; а добро семе синови су Царства, а кукољ синови су зла.
39. А непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је свршетак века, а жетеоци су анђели.
40. Као што се, дакле, кукољ сабира и огњем сажиже, тако ће бити на послетку овога века.
41. Послаће Син Човечији анђеле своје, и сабраће из царства његова све саблазни и оне који чине безакоње.
42. И бациће их у пећ огњену; онде ће бити плач и шкргут зуба.
43. Тада ће се праведници засјати као сунце у Царству Оца свога. Ко има уши да чује, нека чује!”
(Зачало 55). 44. Још је Царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши, човек сакри и од радости своје отиде и све што има продаде и купи поље оно.
45. Још је Царство небеско као човек трговац који тражи добра бисера.
46. Па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
47. Још је Царство небеско као мрежа која се баци у море и сабере рибе од сваке врсте.
48. Кад се напуни, извуку је на обалу и, поседавши, изаберу добре у судове, а лоше избаце напоље.
49. Тако ће бити на свршетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних,
50. бациће их у пећ огњену; онде ће бити плач и шкргут зуба.
51. Рече им Исус: "Разумете ли све ово?" Рекоше му: "Да, Господе!"
52. А он им рече: "Зато је сваки књижевник који се научио Царству небескоме као домаћин који износи из ризнице своје ново и старо."
(Зачало 56). 53. И када сврши Исус приче ове, отиде оданде.
54. И дошавши у постојбину своју, учаше их у синагоги њиховој тако да му се дивљаху и говораху: „Откуд овоме премудрост ова и моћи?
55. Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков и Јосија и Симон и Јуда?
56. И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему све ово?”
57. И саблажњаваху се о њега. А Исус им рече: „Нема пророка без части осим у постојбини својој и у дому своме.”
58. И не учини онде чудеса многа због неверја њихова.
Поглавље: 12 | Поглавље: 14
