Свето писмо Стари завет
Књига пророка ЗахаријеПоглавље 5. 1. Потом опет подигох очи своје и видјех, а то књига лећаше.
2. И он ми рече: шта видиш? А ја рекох: видим књигу гдје лети, дужина јој двадесет лаката а ширина десет лаката.
3. Тада ми рече: то је проклетство које изађе на сву земљу, јер сваки који краде истријебиће се по њој с једне стране, и који се год куне криво истријебиће се по њој с друге стране.
4. Ја ћу је пустити, говори Господ над војскама, те ће доћи на кућу лупежу и на кућу ономе који се куне мојим именом криво, и стајаће му усред куће и сатрће је, и дрвље јој и камење.
5. Потом изиде анђео који говораше са мном, и рече ми: подигни очи своје и види шта је ово што излази.
6. А ја рекох: шта је? А он рече: то је ефа што излази. И рече: то им је око по свој земљи.
7. И гле, подизаше се таланат олова, и једна жена сјеђаше усред ефе.
8. И он рече: то је безбожност. И врже је усред ефе, и врже онај комад олова озго на ждријело јој.
9. И подигох очи своје и видјех, а то двије жене излажаху, и вјетар им бијаше под крилима, а крила им бијаху као у роде, и дигоше ефу међу земљу и небо.
10. И рекох анђелу који говораше са мном: куда оне носе ефу?
11. А он ми рече: да јој начине кућу у земљи Сенару; и ондје ће се намјестити и поставити на своје подножје.
Поглавље: 4 | Поглавље: 6
