Свето писмо Стари завет
Књига пророка АвакумаПоглавље 2. 1. На стражи својој стадох, и стајах на кули, и мотрах да видим шта ће ми рећи и шта бих одговорио ономе који ме кораше.
2. И одговори ми Господ и рече: пиши утвару, и да буде разговијетно на плочама да се лако чита.
3. Јер ће још бити утвара до одређенога времена, и говориће шта ће бити до пошљетка и неће слагати; ако оклијева, чекај је, јер ће зацијело доћи, и неће одоцнити.
4. Гле, ко се поноси, његова душа није права у њему; а праведник ће од вјере своје жив бити.
5. А како вино вара, таки је човјек охол, нити остаје у стану; јер раширује дух свој као гроб, и као смрт је, која се не може наситити и збира к себи све народе и скупља к себи сва племена.
6. Неће ли га сви они узети у причу и у загонетке, и рећи: тешко оном који умножава што није његово! докле ће? и који трпа на се густо блато.
7. Неће ли наједанпут устати они који ће те гристи? и неће ли се пробудити они који ће те растрзати, и којима ћеш бити грабеж?
8. Што си ти оплијенио многе народе, тебе ће оплијенити сав остатак од народа, за крв људску и за насиље учињено земљи, граду и свјема који живе у њему.
9. Тешко ономе који се лакоми на гадан добитак кући својој, да постави гнијездо своје на високом мјесту и сачува се ода зла.
10. Смислио си срамоту кући својој да затреш многе народе, и огријешио си се о своју душу.
11. Јер ће камен из зида викати, и чвор из дрвета свједочиће.
12. Тешко ономе који гради град крвљу и оснива град неправдом!
13. Гле, није ли од Господа над војскама да људи раде за огањ и народи се труде ни за што?
14. Јер ће се земља напунити познања славе Господње као што је море пуно воде.
15. Тешко ономе који поји ближњега својега, додаје мијех свој да би га опојио и гледао му голотињу.
16. Наситићеш се срамоте мјесто славе, пиј и ти, и откриј голотињу своју; доћи ће к теби чаша у десници Господњој, и бљувотина ће срамна бити на слави твојој.
17. Јер насиље учињено Ливану покриће те и пустош међу звијерјем која га је плашила, за крв људску и насиље учињено земљи, граду и свјема који живе у њему.
18. Шта помаже резан лик што га изреза умјетник његов? шта ливен лик и учитељ лажи, те се умјетник узда у дјело своје градећи нијеме идоле?
19. Тешко ономе који говори дрвету: прени се! и нијему камену: пробуди се! Хоће ли он учити? Ето, обложен је златом и сребром, а нема духа у њему.
20. А Господ је у светој цркви својој; мучи пред њим, сва земљо!
Поглавље: 1 | Поглавље: 3
