Свето писмо Стари завет
Трећа књига МојсијеваПоглавље 7. 1. А ово је закон за жртву ради пријеступа; светиња је над светињама.
2. На којем се мјесту коље жртва паљеница, на оном нека се коље и жртва за пријеступ; и крвљу њезином нека се покропи олтар озго унаоколо.
3. А све сало њезино нека се принесе, и реп и сало што покрива цријева,
4. И оба бубрега, и сало што је на њима и на слабинама, и мрежицу на јетри нека извади с бубрезима,
5. И нека запали то свештеник на олтару на жртву огњену Господу; то је жртва за пријеступ.
6. Свако мушко између свештеника нека је једе; на свијетом мјесту нека се једе; светиња је над светињама.
7. Жртва је за пријеступ као жртва за гријех, један је закон за обје; који свештеник учини њом очишћење, његова је.
8. А кад свештеник принесе чију жртву паљеницу, кожа од жртве коју принесе његова је.
9. И сваки дар печен у пећи или зготовљен у котлићу или у тави, онога је свештеника који га принесе.
10. И сваки дар замијешен с уљем или сух, свијех је синова Ароновијех, како једнога тако другога.
11. А ово је закон за жртву захвалну, која се принесе Господу:
12. Ако би је ко приносио да захвали, нека принесе на жртву захвалну колаче без квасца замијешене с уљем и погаче без квасца намазане уљем, и бијелога брашна попржена с тијем колачима замијешеним с уљем.
13. Осим колача хљеб кисели нека принесе за принос свој са жртвом захвалном, којом захваљује.
14. И од свега што приноси нека принесе по једно за жртву подигнуту Господу; и то ће бити онога свештеника који покропи крвљу од жртве захвалне.
15. А месо од жртве захвалне, којом се захваљује, нека се поједе онај дан кад се принесе; и нека не остаје ништа до јутра.
16. Ако ли принесе жртву ради завјета или од воље, нека се једе онај дан кад се принесе; ако што остане, нека се поједе сјутрадан.
17. Ако ли што меса од те жртве остане до трећега дана, нека се сажеже огњем.
18. Ако ли би ко трећи дан јео меса од жртве захвалне, неће бити угодан онај који је принио, нити ће му се она примити, него ће бити мрска, и ко би је год јео, носиће гријех свој.
19. И месо које би се дотакло чега нечистога, да се не једе, него нека се сажеже огњем; а друго месо може јести ко је год чист.
20. А ко би јео меса од жртве захвалне принесене Господу, а не би био чист, тај да се истријеби из народа својега.
21. И ко се дотакне чега нечистога, или нечиста човјека или нечиста живинчета, или којега му драго гада нечистога, па једе меса од жртве захвалне принесене Господу, тај да се истријеби из народа својега.
22. И рече Господ Мојсију говорећи:
23. Кажи синовима Израиљевим, и реци: не једите сала од вола ни од овце ни од козе.
24. Може се узети за сваку потребу сало од живинчета које цркне или га звјерка раздре; али га не једите;
25. Ко ли би јео сало од стоке коју приноси човјек на жртву огњену Господу, нека се истријеби из народа својега онај који једе.
26. Ни крви не једите у становима својим ни од птице нити од којега живинчета.
27. Сваки који би јео какову крв, нека се истријеби из народа својега.
28. Опет рече Господ Мојсију говорећи:
29. Кажи синовима Израиљевим, и реци: ко приноси жртву своју захвалну Господу, нека донесе Господу принос свој од жртве захвалне.
30. Својим рукама нека донесе што се сажиже Господу, сало с грудима нека донесе, и груди нека се обрну тамо и амо на жртву пред Господом.
31. А свештеник нека запали сало на олтару, груди пак нека буду Арону и синовима његовијем.
32. И десно плеће од својих жртава захвалних подајте свештенику да буде жртва подигнута.
33. А који између синова Ароновијех принесе крв и сало од жртве захвалне, њему нека буде десно плеће.
34. Јер груди што се обрћу и плеће што се подиже узех од синова Израиљевих од свијех њиховијех жртава захвалних, и дадох Арону свештенику и синовима његовијем законом вјечним да се узимају од синова Израиљевих.
35. То је помазанога Арона и помазаних синова његовијех од огњених жртава Господњих од дана кад их доведе да врше службу свештеничку Господу.
36. То заповједи Господ да им од дана кад их помаза дају синови Израиљеви законом вјечним од кољена на кољено.
37. То је закон за жртву паљеницу, за дар, за жртву ради гријеха и за жртву ради пријеступа, и за освештање и за жртву захвалну,
38. Што је Господ заповједио Мојсију на гори Синајској кад заповједи синовима Израиљевим у пустињи Синајској да приносе жртве своје Господу.
Поглавље: 6 | Поглавље: 8
