Свето писмо Стари завет
Књига пророка ЈезекиљаПоглавље 21. 1. Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
2. Сине човјечји, окрени лице своје на југ и покапљи према југу, и пророкуј на шуму у јужном пољу.
3. И реци шуми јужној: чуј ријеч Господњу, овако вели Господ Господ: ево ја ћу распалити у теби огањ који ће прождријети у теби свако дрво зелено и свако дрво сухо; пламен разгорјели неће се угасити, и изгорјеће од њега све од југа до сјевера.
4. И свако ће тијело видјети да сам ја запалио; неће се угасити.
5. А ја рекох: јаох Господе Господе, они говоре за ме: не говори ли тај саме приче?
6. И дође ми ријеч Господња говорећи:
7. Сине човјечји, окрени лице своје према Јерусалиму, и покапљи према светијем мјестима, и пророкуј против земље Израиљеве.
8. И реци земљи Израиљевој: овако вели Господ: ево ме на те; извући ћу мач свој из корица, и истријебићу из тебе праведнога и безбожнога.
9. Да истријебим из тебе праведнога и безбожнога, зато ће изаћи мач мој из корица својих на свако тијело од југа до сјевера.
10. И познаће свако тијело да сам ја Господ извукао мач свој из корица његовијех, неће се више вратити.
11. А ти, сине човјечји, уздиши као да су ти бедра поломљена, и горко уздиши пред њима.
12. А када ти реку: зашто уздишеш? ти реци: за глас што иде, од којега ће се растопити свако срце и клонути све руке и свакога ће духа нестати, и свака ће кољена постати као вода; ево, иде, и навршиће се, говори Господ Господ.
13. Потом дође ми ријеч Господња говорећи:
14. Сине човјечји, пророкуј и реци: овако вели Господ Господ: реци: мач, мач је наоштрен, и углађен је.
15. Наоштрен је да коље, углађен је да сијева; хоћемо ли се радовати кад прут сина мојега не хаје ни за како дрво?
16. Дао га је да се углади да се узме у руку; мач је наоштрен и углађен, да се да у руку убици.
17. Вичи и ридај, сине човјечји; јер он иде на народ мој, на све кнезове Израиљеве; под мач ће бити окренути с народом мојим, зато удри се по бедру.
18. Кад бјеше карање, шта би? еда ли ни од прута који не хаје неће бити ништа? говори Господ Господ.
19. Ти дакле, сине човјечји, пророкуј и пљескај рукама, јер ће мач доћи и другом и трећом, мач који убија, мач који велике убија, који продире у клијети.
20. Да се растопе срца и умножи погибао, метнуо сам на сва врата њихова страх од мача; јаох! приправљен је да сијева, наоштрен да коље.
21. Стегни се, удри на десно, на лијево, куда се год обрнеш.
22. Јер ћу и ја пљескати рукама, и намирићу гњев свој. Ја Господ рекох.
23. Још ми дође ријеч Господња говорећи:
24. А ти, сине човјечји, начини два пута, куда ће доћи мач цара Вавилонскога; из једне земље нека излазе оба; и избери страну, гдје се почиње пут градски, избери.
25. Начини пут, којим ће доћи мач на Раву синова Амоновијех, и у Јудеју на тврди Јерусалим.
26. Јер ће цар Вавилонски стати на распутици, гдје почињу два пута, те ће врачати, гладиће стријеле, питаће ликове, гледаће у јетру.
27. Надесно ће му врачање показати Јерусалим да намјести убојне справе, да отвори уста на клање, да подигне глас подвикујући, да намјести убојне справе према вратима, да начини опкопе, да погради куле.
28. И учиниће се врачање залудно заклетима, а то ће напоменути безакоње да се ухвате.
29. Зато овако вели Господ Господ: што напомињете своје безакоње, те се открива невјера ваша и гријеси се ваши виде у свијем дјелима вашим, зато што дођосте на памет, бићете похватани руком.
30. А ти, нечисти безбожниче, кнеже Израиљев, коме дође дан кад би на крају безакоње,
31. Овако вели Господ Господ: скини ту капу и сврзи тај вијенац, неће га бити; нискога ћу узвисити а високога ћу понизити.
32. Уништићу, уништићу, уништићу га, и неће га бити, докле не дође онај коме припада, и њему ћу га дати.
33. А ти, сине човјечји, пророкуј и реци: овако вели Господ Господ за синове Амонове и за њихову срамоту; реци дакле: мач, мач је извучен, углађен да коље, да затире, да сијева,
34. Докле ти виђају таштину, докле ти гатају лаж, да те метну на вратове побијенијем безбожницима, којима дође дан кад би крај безакоњу.
35. Остави мач у корице; на мјесту гдје си се родио, у земљи гдје си постао, судићу ти;
36. И излићу на те гњев свој, огњем гњева својега дунућу на те и предаћу те у руке жестоким људма, вјештим у затирању.
37. Огњу ћеш бити храна, крв ће ти бити посред земље, нећеш се спомињати, јер ја Господ рекох.
Поглавље: 20 | Поглавље: 22
