Свето писмо Стари завет
Књига пророка ЈезекиљаПоглавље 2. 1. И рече ми: „Сине човечији, устани на ноге да говорим с тобом.”
2. И уђе у ме дух кад ми проговори, и постави ме на ноге, и слушах онога који ми говораше.
3. И рече ми: сине човечји, ја те шаљем к синовима Израиљевијем, к народима одметничким, који се одметнуше мене; они и оци њихови бише ми невјерни до овога дана.
4. К синовима тврда образа и упорна срца шаљем те ја, па им реци: тако вели Господ;
5. И послушали или не послушали, јер су дом одметнички, нека знају да је пророк био међу њима.
6. И ти, сине човечији, не бој их се нити се бој њиховијех речи, што су ти упорни и као трње и живиш међу скорпијама; не бој се њиховијех речи и не плаши се од њих, што су дом одметнички.
7. Него им кажи речи моје, послушали или не послушали, јер су одметници.
8. Али ти, сине човечији, слушај што ћу ти казати, не буди непокоран као тај дом непокорни; отвори уста, и поједи што ћу ти дати.
9. И погледах, а то рука пружена к мени, и гле, у њој савијена књига.
10. И разви је преда мном, и беше исписана изнутра и споља, и беше у њој написан плач и нарицање и јаох.
Поглавље: 1 | Поглавље: 3
