Свето писмо Стари завет
Књига пророка ЈезекиљаПоглавље 1. 1. Године тридесете, месеца четвртога, петог дана, кад бeјах међу робљем на реци Хевару, отворише се небеса, и видех утваре Божје.
2. Петога дана тога месеца, пете године од како се зароби цар Јоахин,
3. Дође реч Господња Језекиљу сину Вузеву, свештенику, у земљи халдејској на реци Хевару, и онде дође рука Господња нада њ.
4. И видех, и гле, силан ветар долажаше од севера, и велик облак и огањ који се разгореваше, и око њега светлост, а исред огња као јака светлост;
5. Исред њега још као четири животиње, које на очи бeјаху налик на човека;
6. И у сваке бeјаху четири лица, и четири крила у сваке;
7. И ноге им бeјаху праве, а у стопалу бјеху им ноге као у телета; и севаху као углађена мед.
8. И руке им бeјаху човечије под крилима над четири стране, и лица им и крила бeјаху на четири стране.
9. Састављена им бeјаху крила једно с другим; и не окретаху се идући, него свака иђаше на према се.
10. И лице баше у све четири лице човечје и лице лавово с десне стране, а с леве стране лице волујско и лице орлово у све четири.
11. И лица им и крила бeјаху раздељена озго; у сваке се два крила састављаху једно с другим, а два покриваху им тело.
12. И свака иђаше право напрема се; иђаху куда дух иђаше, и не окретаху се идући.
13. И на очи бeјаху те животиње као живо угљевље, гораху на очи као свеће; тај огањ пролажаше између животиња и светљаше се, и из огња излажаше муња.
14. И животиње трчаху и враћаху се као муња.
15. И кад гледах животиње, гле, точак један баше на земљи уза сваку животињу према четири лица њихова.
16. Обличјем и направом бeјаху точкови као боје хрисолитове, и сва четири беху једнака, и обличјем и направом беху као да је један точак у другом.
17. Кад иђаху, иђаху сва четири сваки на своју страну, и идући не скретаху.
18. И наплаци им бeјаху високи страхота; и беху наплаци пуни очију унаоколо у сва четири.
19. И кад иђаху животиње, иђаху и точкови уз њих; и кад се животиње подизаху од земље, подизаху се и точкови.
20. Куда дух иђаше, онамо иђаху, и подизаху се точкови према њима, јер дух животињски беше у точковима.
21. Кад оне иђаху, иђаху и они; и кад оне стајаху, стајаху и они; и кад се оне подизаху од земље, подизаху се и точкови према њима, јер дух животињски беше у точковима.
22. А над главама животињама беше као небо, по виђењу као кристал, страшно, разастрто озго, над главама њиховем.
23. А под тем небом бeјаху им крила пружена, једно према другом, а два крила свакој покриваху тело.
24. И чух хуку крила њиховех кад иђаху као да беше хука велике воде, као глас свемогућег и као граја у околу; и кад стајаху, спуштаху крила.
25. И кад ставши спуштаху крила, чујаше се глас озго из неба, које баше над главама њиховим.
26. И одозго на оном небу што им баше над главама, баше као престо, по виђењу као камен сафир, и на престолу баше по обличју као човек.
27. И видех као јаку светлост, и у њој унутра као огањ наоколо, од бедара горе, а од бедара доле видех као огањ и светлост око њега.
28. Као дуга у облаку кад је киша, таква на очи баше светлост унаоколо. То баше виђење славе Божје на очима; и кад видех, падох на лице своје, и чух глас Некога који говораше.
Поглавље: 2
