Свето писмо Стари завет
Књига пророка ЈеремијеПоглавље 52. 1. Двадесет и једна година бијаше Седекији кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Амутала кћи Јеремијина, из Ливне.
2. Он чињаше што је зло пред Господом сасвијем како је чинио Јоаким.
3. Јер од гњева Господњега зби се Јерусалиму и Јуди, те их одбаци испред себе. А Седекија се одметну од цара Вавилонскога.
4. И тако девете године његова царовања, десетога дана дође Навуходоносор цар Вавилонски са свом војском својом на Јерусалим; и стадоше у око под њим, и начинише опкопе око њега.
5. И град би опкољен до једанаесте године царовања Седекијина.
6. И деветога дана четвртога мјесеца наста велика глад у граду, те народ земаљски немаше хљеба.
7. Тада град би проваљен, и војници сви побјегоше и изидоше из града ноћу на врата између два зида уз врт царев, а Халдејци бијаху свуда око града; и отидоше путем к пустињи.
8. Али војска Халдејска потјера цара, и стигоше Седекију у пољу Јерихонском, а сва војска што бијаше с њим разбјеже се од њега.
9. И ухватише цара и одведоше га к цару Вавилонском у Ривлу у земљи Ематској; и ондје му суди.
10. И покла цар Вавилонски синове Седекијине на његове очи, и све кнезове Јудине покла у Ривли.
11. И Седекији ископа очи, и свезав га у двоје вериге мједене одведе га цар Вавилонски у Вавилон и метну га у тамницу, гдје оста до смрти своје.
12. А десетога дана петога мјесеца године деветнаесте царовања Навуходоносора цара Вавилонскога дође у Јерусалим Невузардан заповједник стражарски, који служаше цару Вавилонском.
13. И попали дом Господњи и дом царски и све домове у Јерусалиму; све велике куће попали огњем.
14. И све зидове Јерусалимске унаоколо развали сва војска Халдејска што бијаше са заповједником стражарским.
15. А народ сиромашни и остатак народа што оста у граду, и пребјеге што пребјегоше к цару Вавилонском, и остали прости народ, одведе Невузардан заповједник стражарски.
16. Само од сиромашнога народа у земљи остави Невузардан заповједник стражарски који ће бити виноградари и ратари.
17. И ступове мједене што бијаху у дому Господњем, и подножја и море мједено које бијаше у дому Господњем, изломише Халдејци, и мјед од њих однесоше у Вавилон.
18. И лонце и лопате и виљушке и котлиће и кадионице и све судове мједене којима служаху, узеше,
19. И умиваонице и клијешта с котлићима и лонцима и свијетњацима и кадионицама и чашама, што год бијаше златно и што год бијаше сребрно, узе заповједник стражарски.
20. Два ступа, једно море, и дванаест волова мједенијех што бијаху под подножјима, што начини цар Соломун за дом Господњи, не бјеше мјере мједи од свијех тијех судова.
21. А ступови бијаху сваки од осамнаест лаката у висину, а у наоколо од дванаест лаката, а четири прста бјеше сваки дебео и шупаљ;
22. И озго на њему бијаше оглавље мједено, и оглавље бјеше високо пет лаката, и плетеница и шипци око оглавља, све од мједи; таки бијаше и други ступ са шипцима.
23. И бијаше деведесет и шест шипака са сваке стране; свега шипака на плетеници унаоколо бијаше сто.
24. Узе заповједник стражарски и Серају првога свештеника и Софонију другога свештеника, и три вратара.
25. А из града узе једнога дворанина, који бијаше над војницима и седам људи који стајаху пред царем, који се нађоше у граду, и првога писара војничкога, који пописиваше народ по земљи у војску, и шездесет људи из народа земаљскога, који се нађоше у граду.
26. Узе их Невузардан заповједник стражарски и одведе к цару Вавилонском у Ривлу.
27. А цар их Вавилонски поби и погуби у Ривли у земљи Ематској. Тако би пресељен Јуда из земље своје.
28. Ово је народ што га пресели Навуходоносор: седме године три тисуће и двадесет и три Јудејца;
29. Године осамнаесте Навуходоносорове пресели из Јерусалима осам стотина и тридесет и двије душе;
30. Године двадесет треће Навуходоносорове пресели Невузардан заповједник стражарски Јудејаца седам стотина и четрдесет и пет душа; свега четири тисуће и шест стотина душа.
31. А тридесет седме године откако се зароби Јоахин цар Јудин, дванаестога мјесеца, двадесет петога дана, Евил-Меродах цар Вавилонски исте године зацарив се извади из тамнице Јоахина цара Јудина.
32. И лијепо говори с њим, и намјести му пријесто више пријестола других царева који бијаху код њега у Вавилону.
33. И промијени му хаљине тамничке, и он јеђаше свагда с њим свега вијека својега.
34. И храна му се једнако даваше од цара Вавилонскога сваки дан свега вијека његова до смрти његове.
Поглавље: 51 | 