Свето писмо Стари завет
Књига пророка ЈеремијеПоглавље 5. 1. Прођите по улицама Јерусалимским, и видите сада и разберите и потражите по улицама његовијем, хоћете ли наћи човјека, има ли ко да чини што је право и да тражи истину, па ћу опростити.
2. Ако и говоре: тако да је жив Господ! опет се криво куну.
3. Господе! не гледају ли очи твоје на истину! Бијеш их, али их не боли; сатиреш их, али неће да приме науке, тврђе им је лице од камена, неће да се обрате.
4. И ја рекох: сиромаси су, лудо раде, јер не знају пута Господњега, закона Бога својега.
5. Идем к властелима, и њима ћу говорити, јер они знају пут Господњи, закон Бога својега; али и они изломише јарам, покидаше свезе.
6. Зато ће их побити лав из шуме, вук ће их вечерњи потрти, рис ће вребати код градова њиховијех, ко год изиде из њих биће растргнут, јер је много гријеха њиховијех и силни су одмети њихови.
7. Како ћу ти опростити то? Синови твоји оставише мене, и куну се онима који нијесу богови. Како их наситих, стадоше чинити прељубу, и у кућу курвину стјечу се гомилом.
8. Јутром су кад устају као товни коњи, сваки рже за женом ближњега својега.
9. Зато ли нећу походити? вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таком народу?
10. Изидите му на зидове и развалите, али немојте сасвијем затрти, скините му пријеворнице, јер нијесу Господње.
11. Јер ме сасвијем изневјери дом Израиљев и дом Јудин, вели Господ.
12. Ударише у бах Господу и рекоше: није тако, неће нас зло задесити, и нећемо видјети мача ни глади.
13. А ти пророци отићи ће у вјетар, и ријечи нема у њима, њима ће бити тако.
14. Зато овако вели Господ Господ над војскама: кад тако говорите, ево ја ћу учинити да ријечи моје у устима твојим буду као огањ, а овај народ дрва, те ће их спалити.
15. Гле, ја ћу довести на вас народ из далека, доме Израиљев, вели Господ, народ јак, народ стар, народ којем језика нећеш знати нити ћеш разумјети што говори;
16. Којему је тул као гроб отворен, сви су јаки.
17. И појешће љетину твоју и хљеб твој, што синови твоји и кћери твоје шћаху јести, појешће овце твоје и говеда твоја, појешће винову лозу твоју и смокве твоје, и мачем ће затрти тврде градове твоје у које се уздаш.
18. Али ни тада вели Господ, нећу вас сасвијем затрти.
19. Јер кад речете: зашто нам чини Господ Бог наш све ово? тада им реци: како остависте мене и служисте туђим боговима у земљи својој, тако ћете служити туђинцима у земљи која није ваша.
20. Јавите ово у дому Јаковљеву, и огласите у Јуди, говорећи:
21. Чујте ово, луди и безумни народе, који имате очи а не видите, који имате уши а не чујете.
22. Мене ли се нећете бојати? вели Господ; од мене ли нећете дрктати? који поставих пијесак мору за међу вјечном наредбом, и неће пријећи преко ње; ако му и устају вали, неће надјачати, ако и буче, неће је пријећи.
23. Али је у народа овога срце упорно и непокорно; отступише и отидоше.
24. Нити рекоше у срцу свом: бојмо се Господа Бога својега, који нам даје дажд рани и позни на вријеме, и чува нам недјеље одређене за жетву.
25. Безакоња ваша одвраћају то, и гријеси ваши одбијају добро од вас.
26. Јер се налазе у народу мом безбожници, који вребају као птичари кад се притаје, мећу замке да хватају људе.
27. Као крлетка пуна птица тако су куће њихове пуне пријеваре; зато посташе велики и обогатише.
28. Угојише се, сјају се, мимоилазе зло, не чине правде ни сирочету, и опет им је добро, и не дају правице убогима.
29. Зато ли нећу походити? вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу?
30. Чудо и страхота бива у земљи.
31. Пророци пророкују лажно, и свештеници господују преко њих, и народу је мојему то мило. А шта ћете радити на пошљедак?
Поглавље: 4 | Поглавље: 6
