Свето писмо Стари завет
Књига пророка ЈеремијеПоглавље 42. 1. Потом дођоше све војводе и Јоанан син Каријин и Језанија син Осајин, и сав народ, мало и велико,
2. И рекоше Јеремији пророку: пусти преда се нашу молбу, и помоли се за нас Господу Богу својему, за сав овај остатак, јер нас је остало мало од многих, као што нас очи твоје виде,
3. Да би нам показао Господ Бог твој пут којим ћемо ићи и шта ћемо радити.
4. А Јеремија пророк рече им: послушаћу; ево, помолићу се Господу Богу вашему по вашим ријечима, и што вам одговори Господ казаћу вам, нећу вам затајити ни ријечи.
5. А они рекоше Јеремији: Господ нека нам је свједок истинит и вјеран да ћемо чинити све што ти Господ Бог твој заповједи за нас.
6. Било добро или зло, послушаћемо ријеч Господа Бога својега ка којему те шаљемо, да би нам добро било кад послушамо глас Господа Бога својега.
7. А послије десет дана дође ријеч Господња Јеремији;
8. Те сазва Јоанана сина Каријина и све војводе што бијаху с њим, и сав народ, мало и велико,
9. И рече им: овако вели Господ Бог Израиљев, ка којему ме посласте да изнесем преда њ молбу вашу:
10. Ако останете у овој земљи, сазидаћу вас, и нећу вас разорити, и насадићу вас и нећу вас истријебити; јер ми је жао са зла које сам вам учинио.
11. Не бојте се цара Вавилонскога, којега се бојите; не бојте га се, говори Господ, јер сам ја с вама да вас сачувам и да вас избавим из његове руке.
12. И учинићу вам милост да се смилује на вас, и врати вас у земљу вашу.
13. Ако ли речете: нећемо да останемо у тој земљи, не слушајући гласа Господа Бога својега
14. Говорећи: не, него идемо у земљу Мисирску, да не видимо рата и гласа трубнога не чујемо и не будемо гладни хљеба, и ондје ћемо се населити,
15. Онда чујте ријеч Господњу, који сте остали од Јуде; овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: ако ви окренете лице своје да идете у Мисир и отидете да се населите ондје,
16. Ондје ће вас у земљи Мисирској стигнути мач којега се бојите, и глад, ради које се бринете, гониће вас ондје у Мисиру и ондје ћете помријети.
17. И сви људи који су окренули лице своје да иду у Мисир да се ондје населе, изгинуће од мача и од глади и од помора, и ни један их неће остати нити ће који утећи од зла које ћу пустити на њих.
18. Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: као што се гњев мој и јарост моја изли на становнике Јерусалимске, тако ће се излити гњев мој на вас, ако отидете у Мисир, и бићете уклин и чудо и клетва и руг, и нећете више видјети овога мјеста.
19. Господ вам говори, останци Јудини! не идите у Мисир. Знајте да вам ја свједочим данас.
20. Јер варасте душе своје кад ме посласте ка Господу Богу својему рекавши: помоли се за нас Господу Богу нашему, и како рече Господ Бог наш, јави нам и учинићемо.
21. А кад вам јавих данас, нећете да послушате гласа Господа Бога својега нити ишта што ми заповједи за вас.
22. Знајте дакле да ћете изгинути од мача и од глади и од помора на мјесту куда сте ради отићи да се станите.
Поглавље: 41 | Поглавље: 43
