Свето писмо Стари завет
Књига пророка ЈеремијеПоглавље 33. 1. И дође ријеч Господња Јеремији други пут док још бијаше затворен у тријему од тамнице, говорећи:
2. Овако вели Господ који чини то, Господ који удешава и потврђује то, којему је име Господ:
3. Зови ме, и одазваћу ти се, и казаћу ти велике и тајне ствари, за које не знаш.
4. Јер овако вели Господ Бог Израиљев за домове овога града и за домове царева Јудинијех који ће се развалити опкопима и мачем,
5. И за оне који дођоше да се бију с Халдејцима, али ће их напунити мртвијем тјелесима људи које ћу побити у гњеву свом и у јарости својој одвратив лице своје од тога града за сву злоћу њихову:
6. Ево, ја ћу га исцијелити и здравље му дати, исцијелићу их и показаћу им обиље мира, постојанога мира.
7. Јер ћу повратити робље Јудино и робље Израиљево, и сазидаћу их као прије.
8. И очистићу их од свакога безакоња њихова којим ми сагријешише, и опростићу им сва безакоња њихова, којима ми сагријешише и којима се одметнуше од мене.
9. И биће ми мило име и хвала и слава у свијех народа на земљи који ће чути за све добро што ћу им учинити, и уплашиће се и дрктаће ради свега добра и ради свега мира што ћу им ја дати.
10. Овако вели Господ: на овом мјесту, за које ви велите да је пусто и нема у њему ни човјека ни живинчета, у градовима Јудинијем и по улицама Јерусалимским опустјелим да нема човјека ни становника ни живинчета опет ће се чути
11. Глас радостан и глас весео, глас жеников и глас невјестин, глас онијех који ће говорити: славите Господа над војскама, јер је добар Господ, јер је довијека милост његова; који ће приносити приносе захвалне у дому Господњем; јер ћу вратити робље ове земље као што је било прије, говори Господ.
12. Овако вели Господ над војскама: на овом мјесту пустом, гдје нема човјека ни живинчета, и у свијем градовима његовијем опет ће бити торови пастирски да почивају стада.
13. У градовима по горама, у градовима по равници и у градовима јужнијем и у земљи Венијаминовој и око Јерусалима и по градовима Јудинијем опет ће пролазити стада испод руку бројачевијех, вели Господ.
14. Ево, иду дани, говори Господ, кад ћу извршити ову добру ријеч коју рекох за дом Израиљев и за дом Јудин.
15. У те дане и у то вријеме учинићу да проклија Давиду клица права, која ће чинити суд и правду на земљи.
16. У те дане спашће се Јуда, и Јерусалим ће стајати без страха, и зваће се: Господ правда наша.
17. Јер овако вели Господ: неће нестати Давиду човјека који би сједио на пријестолу дома Израиљева.
18. Ни свештеницима Левитима неће нестати преда мном човјека који би приносио жртву паљеницу и палио дар и клао жртву довијека.
19. Потом дође ријеч Господња Јеремији говорећи:
20. Овако вели Господ: ако можете укинути завјет мој за дан и завјет мој за ноћ да не буде дана ни ноћи на вријеме,
21. Онда ће се укинути и мој завјет с Давидом слугом мојим, да нема сина који би царовао на пријестолу његову, и с Левитима свештеницима слугама мојим.
22. Као што се не може избројити војска небеска ни измјерити пијесак морски, тако ћу умножити сјеме Давида слуге својега и Левита слуга својих.
23. Опет дође ријеч Господња Јеремији говорећи:
24. Нијеси ли видио што рече тај народ говорећи: двије породице, које бјеше изабрао Господ, одбаци их? И руже мој народ као да већ није народ пред њима.
25. Овако вели Господ: ако нијесам поставио завјета својега за дан и за ноћ и уредбе небесима и земљи,
26. Онда ћу и сјеме Јаковљево и Давида слуге својега одбацити да не узимам од сјемена његова онијех који ће владати сјеменом Аврамовијем, Исаковијем и Јаковљевијем; јер ћу повратити робље њихово и смиловаћу се на њих.
Поглавље: 32 | Поглавље: 34
