Свето писмо Стари завет
Књига пророка ЈеремијеПоглавље 30. 1. Ријеч која дође Јеремији од Господа говорећи:
2. Овако вели Господ Бог Израиљев говорећи: напиши у књигу све ријечи које ти говорих.
3. Јер ево иду дани, говори Господ, кад ћу повратити робље народа својега Израиља и Јуде, говори Господ, и довешћу их натраг у земљу коју сам дао оцима њиховијем, и држаће је.
4. И ово су ријечи које рече Господ за Израиља и Јуду.
5. Јер овако вели Господ: чусмо вику од препадања, страха, а мира нема.
6. Питајте, и видите, еда ли мушко рађа? зашто дакле видим гдје се сваки човјек држи рукама својима за бедра своја као породиља и у свијех се промијенила лица и поблиједјела?
7. Јаох! јер је велик овај дан, није било такога, и вријеме је муке Јаковљеве, ипак ће се избавити из ње.
8. Јер у тај дан, говори Господ над војскама, сломићу јарам његов с врата твојега, и свезе твоје покидаћу; и неће га више туђини нагонити да им служи.
9. Него ће служити Господу Богу својему и Давиду цару својему, којега ћу им подигнути.
10. Ти се дакле не бој, Јакове слуго мој, говори Господ, и не плаши се, Израиљу; јер, ево, ја ћу те избавити из даљне земље, и сјеме твоје из земље ропства твојега, и Јаков ће се вратити и почивати, и биће миран, и нико га неће плашити.
11. Јер сам ја с тобом, говори Господ, да те избавим; и учинићу крај свијем народима, међу које сам те расијао, али теби нећу учинити краја, него ћу те покарати с мјером, а нећу те оставити сасвијем без кара.
12. Јер овако вели Господ: смртан је полом твој и рана твоја љута.
13. Нема никога који би се примио твоје ствари да те лијечи, нема лијека који би ти помогао.
14. Сви који те љубе заборавише те, не траже те, јер те ударих ударцем непријатељским, каром жестоким, за мноштво безакоња твојега, за силне гријехе твоје.
15. Зашто вичеш ради ране своје, смртнога бола својега? за мноштво безакоња твојега, за силне гријехе твоје чиним ти то.
16. Али сви који те прождиру, прождријеће се, и непријатељи твоји свиколики отићи ће у ропство, и који те газе, биће погажени, и све који те плијене, даћу их да се оплијене.
17. Јер ћу те исцијелити, и ране ћу ти излијечити, говори Господ, јер те зваше отјераном: Сионом, којега нико не тражи.
18. Овако вели Господ: ево, ја ћу повратити из ропства шаторе Јаковљеве и смиловаћу се на станове његове; и град ће се сазидати на мјесту свом, и двор ће стајати на свој начин.
19. И из њих ће излазити хвале и глас људи веселијех, јер ћу их умножити, и неће се умаљивати, и узвисићу их, и неће се понизити.
20. И синови ће његови бити као прије, и збор ће његов бити утврђен преда мном, и походићу све који му чине силу.
21. И кнез ће њихов бити од њих, и владалац ће њихов излазити исред њих; и даћу му да приступа, и приступаће к мени; јер ко је тај који се усуђује приступити к мени? говори Господ.
22. И бићете ми народ, и ја ћу вам бити Бог.
23. Гле, вихор Господњи, гњев, изићи ће, вихор, који не престаје, пашће на главу безбожницима.
24. Неће се повратити жестоки гњев Господњи докле не учини и изврши што је наумио у срцу свом; напошљетку ћете разумјети то.
Поглавље: 29 | Поглавље: 31
