Свето писмо Стари завет
Књига пророка ЈеремијеПоглавље 16. 1. Потом дође ми ријеч Господња говорећи:
2. Немој се женити, и да немаш синова ни кћери на том мјесту.
3. Јер овако говори Господ за синове и кћери што се роде на том мјесту и за матере њихове које их роде, и за оце њихове који их роде у тој земљи:
4. Љутом ће смрћу помријети, неће бити оплакани нити ће се погрепсти, биће гној по земљи, и од мача и од глади изгинуће, и мртва ће тјелеса њихова бити храна птицама небеским и звијерима земаљским.
5. Јер овако говори Господ: не улази у кућу у којој је жалост, и не иди да плачеш нити их жали; јер сам узео мир свој од тога народа, говори Господ, милост и жаљење.
6. Помријеће мали и велики у овој земљи, неће бити погребени нити ће се оплакати, нити ће се ко резати ни главе стрићи за њима.
7. Неће им се дати хљеба у жалости да се потјеше за мртвијем, нити ће их напојити из чаше ради утјехе за оцем или за матером.
8. Тако не улази у кућу у којој је жалост да сједеш с њима да једеш и пијеш.
9. Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: ево, ја ћу учинити да на овом мјесту пред вашим очима и за ваших дана не буде гласа радосна ни гласа весела, гласа женикова ни гласа невјестина.
10. А кад кажеш томе народу све ове ријечи, ако ти реку: зашто изрече Господ све то велико зло на нас? и како је безакоње наше или каки је гријех наш, којим згријешисмо Господу Богу својему?
11. Тада им реци: јер оци ваши оставише мене, говори Господ, и идоше за другим боговима и служише им и клањаше им се, а мене оставише и закона мојега не држаше;
12. А ви још горе чините него оци ваши, јер ето идете сваки по мисли срца својега злога не слушајући мене.
13. Зато ћу вас избацити из ове земље у земљу које не познасте ни ви ни оци ваши, и ондје ћете служити другим боговима дан и ноћ докле вам не учиним милост.
14. Зато, ево, иду дани, говори Господ, кад се неће више говорити: тако да је жив Господ који је извео синове Израиљеве из земље Мисирске;
15. Него: тако да је жив Господ који је извео синове Израиљеве из земље сјеверне и из свијех земаља у које их бјеше разагнао! Јер ћу их опет довести у земљу њихову коју сам дао оцима њиховијем.
16. Гле, ја ћу послати многе рибаре, говори Господ да их лове, и послије ћу послати многе ловце да их лове по свакој гори и по сваком хуму и по расјелинама каменијем.
17. Јер очи моје пазе на све путове њихове, нијесу сакривени од мене, нити је безакоње њихово заклоњено од мојих очију.
18. И платићу им прво двојином за безакоње њихово и за гријех њихов, што оскврнише земљу моју стрвима гадова својих, и нашљедство моје напунише гнусобама својим.
19. Господе, крјепости моја и граде мој и уточиште моје у невољи, к теби ће доћи народи од крајева земаљских, и рећи ће: доиста оци наши имаше лаж, и таштину и што ни мало не помаже.
20. Еда ли ће човјек начинити себи богове, који ипак нијесу богови?
21. Зато, ево, ја ћу их научити сада, показаћу им руку своју и силу своју, да познаду да ми је име Господ.
Поглавље: 15 | Поглавље: 17
