Свето писмо Стари завет
Књига пророка ИсаијеПоглавље 5. 1. Запеваћу сада драгоме свом песму драгог свог о винограду његовом. Драги мој има виноград на родну брдашцу.
2. И огради га, и отреби из њега камење, и насади га племенитом лозом, и сазида кулу усред њега, и ископа пивницу у њему, и почека да роди грожђем, а он роди вињагом.
3. Па сада, становници Јерусалимски и људи Јудејци, судите између мене и винограда мог.
4. Што је још требало чинити винограду мом што му не учиних? Kад чеках да роди грожђем, зашто роди вињагом?
5. Сада ћу вам казати што ћу учинити винограду свом. Оборићу му ограду, нека опусти; развалићу му зид нека се погази;
6. упарложићу га, неће се резати ни копати, него ће расти чкаљ и трње, и заповедићу облацима да не пуштају више дажда на њ.
7. Да, виноград је Господа над војскама дом Израиљев, и људи су Јудејци мили сад његов; он чека суд, а гле насиља, чека правду, а гле вике.
8. Тешко онима који састављају кућу с кућом, и њиву на њиву настављају, да већ не буде места и ви сами останете у земљи.
9. Од Господа над војскама чух: „Многе куће опустеће, у великим и лепим неће бити никога.”
10. Јер ће десет рала винограда дати један ват, и гомер семена даће ефу.
11. Тешко онима који ране, те иду на силовито пиће и остају до мрака док их вино распали.
12. И на гозбама су им гусле и псалтири и бубњи и свирале и вино; а не гледају на дела Господња и не виде рада руку Његових.
13. Зато се народ мој одведе у ропство што не знају, и које поштује гладују, и људство његово гине од жеђи.
14. Зато се раширио гроб и развалио ждрело своје превећ, и сићи ће у њ слава његова и мноштво његово и врева његова и који се веселе у њему.
15. И погнуће се прост човек, и високи ће се понизити, и поносите очи обориће се;
16. Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог свети посветиће се правдом.
17. И јагањци ће пасти по свом обичају, и дошљаци ће јести с пустих места претилину.
18. Тешко онима који вуку безакоње узицама од таштине, и грех као ужем колским,
19. који говоре: „Нека похити, нека брзо дође дело Његово, да видимо, и нека се приближи и дође што је наумио светац Израиљев, да познамо.”
20. Тешко онима који зло зову добро, а добро зло, који праве од мрака светлост а од светлости мрак, који праве од горкога слатко а од слаткога горко.
21. Тешко онима који мисле да су мудри, и сами су себи разумни.
22. Тешко онима који су јаки пити вино и јунаци у мешању силовита пића.
23. Који правдају безбожника за поклон, а праведнима узимају правду.
24. Зато као што огањ прождире стрњику и сламе нестаје у пламену, тако ће корен њихов бити као трулеж и цвет њихов отићи ће као прах, јер одбацише закон Господа над војскама и презреше реч свеца Израиљева.
25. Зато се распали гнев Господњи на народ његов, и махнув руком својом на њ удари га да се горе задрмаше и мртва телеса његова бише као блато по улицама. Код свега тога гнев се његов не одврати, него је рука његова још подигнута.
26. И подигнуће заставу народима даљим, и зазвиждаће им с краја земље; и гле, они ће доћи одмах, брзо.
27. Неће бити међу њима уморна ни сустала, ни дремљива ни санљива, никоме се неће распасати појас око њега, нити ће се коме откинути ремен на обући.
28. Стреле ће им бити оштре, и сви лукови њихови запети; копита у коња њиховијех биће као кремен и точкови њихови као вихор.
29. Рика ће им бити као у лава, и рикаће као лавићи; бучаће и уграбиће плен и однети га, и неће бити никога да отме.
30. Бучаће над њим у то време као што море бучи. Тада ће погледати на земљу, а то мрак и страх, и светлост ће се помрачити над погибљу њиховом.
Поглавље: 4 | Поглавље: 6
