Свето писмо Стари завет
Књига пророка ИсаијеПоглавље 42. 1. Ево слуге мојега, којега подупирем, избраника мојега, који је мио души мојој; метнућу дух свој на њега, суд народима јављаће.
2. Неће викати ни подизати, нити ће се чути глас његов по улицама.
3. Трске стучене неће преломити, и свјештила које се пуши неће угасити; јављаће суд по истини.
4. Неће му досадити, нити ће се уморити, докле не постави суд на земљи, и острва ће чекати науку његову.
5. Овако говори Бог Господ, који је створио небеса и разапео их, који је распростро земљу и што она рађа, који даје дисање народу што је на њој и дух онима што ходе по њој:
6. Ја Господ дозвах те у правди, и држаћу те за руку, и чуваћу те, и учинићу те да будеш завјет народу, видјело народима;
7. Да отвориш очи слијепцима, да изведеш сужње из затвора и из тамнице који сједе у тами.
8. Ја сам Господ, то је име моје, и славе своје нећу дати другоме ни хвале своје ликовима резанијем.
9. Ево, пређашње дође, и ја јављам ново, прије него настане казујем вам.
10. Пјевајте Господу пјесму нову, хвалу његову од краја земље, који се плавите по мору и све што је у њему, острва и који живите на њима.
11. Пустиња и градови њезини, села гдје станује Кидар, нека подигну глас, нека пјевају који живе по стијенама, нека кликују саврх гора.
12. Нека дају славу Господу, и хвалу његову нека јављају по острвима.
13. Господ ће изаћи као јунак, подигнуће ревност своју као војник, викаће и кликовати, надвладаће непријатеље своје.
14. Мучах дуго, чињах се глух, устезах се; али ћу сада викати као жена кад се порађа, и све ћу потрти и истријебити.
15. Опустићу горе и брегове, и сваку траву на њима осушићу, и од ријека ћу начинити острва, и језера ћу исушити.
16. И водићу слијепце путем којега нијесу знали; водићу их стазама којих нијесу знали; обратићу пред њима мрак у свијетлост и што је неравно у равно. То ћу им учинити, и нећу их оставити.
17. Тада ће се вратити натраг и посрамити се који се уздају у лик резани, који говоре ликовима ливенијем: ви сте наши богови.
18. Чујте, глухи; прогледајте, слијепи , да видите.
19. Ко је слијеп осим слуге мојега? и ко је глух као посланик мој којега шаљем? ко је слијеп као савршени? ко је слијеп као слуга Господњи?
20. Гледаш много, али не видиш; отворене су ти уши, али не чујеш.
21. Господу бијаше мио ради правде његове, учини закон великим и славним.
22. А народ је оплијењен и потлачен, сви су колики повезани у пећинама и сакривени у тамницама; посташе плијен, а нема никога да би избавио; посташе грабеж, а нема никога да би рекао: врати.
23. Ко између вас чује ово и пази и слуша за послије?
24. Ко је дао Јакова да се потлачи и Израиља отимачима? Није ли Господ, којему згријешисмо? Јер не хтјеше ходити путовима његовијем нити слушаше закона његова.
25. Зато изли на њих жестоку јарост своју и силан рат, и запали га унаоколо, али он не разумје; запали га, али он не мари.
Поглавље: 41 | Поглавље: 43
