Свето писмо Стари завет
Књига пророка ИсаијеПоглавље 36. 1. Четрнаесте године царовање Језекијина подиже се Сенахирим цар Асирски на све тврде градове Јудине, и узе их.
2. И посла цар Асирски Равсака из Лахиса у Јерусалим к цару Језекији с великом војском; и он стаде код јаза горњега језера на путу код поља бјељарева.
3. Тада изиде к њему Елијаким син Хелкијин, који бијаше над двором, и Сомна писар и Јоах син Асафов паметар.
4. И рече им Равсак: кажите Језекији: овако каже велики цар, цар Асирски: каква је то узданица у коју се уздаш?
5. Да речем, али су празне ријечи, да имаш свијета и силе за рат. У што се дакле уздаш, те си се одметнуо од мене?
6. Гле, уздаш се у штап од трске сломљене, у Мисир, на који ако се ко наслони, ући ће му у руку и пробошће је; таки је Фараон цар Мисирски свјема који се уздају у њ.
7. Ако ли ми речеш: уздамо се у Господа Бога својега; није ли то онај чије је висине и олтаре оборио Језекија и заповједио Јуди и Јерусалиму: пред овијем олтаром клањајте се?
8. Хајде затеци се мојему господару цару Асирском, и даћу ти двије тисуће коња, ако можеш добавити који ће јахати.
9. Како ћеш дакле одбити и једнога војводу између најмањих слугу господара мојега? Али се ти уздаш у Мисир за кола и коњике.
10. Сврх тога, еда ли сам ја без Господа дошао на ово мјесто да га затрем? Господ ми је рекао: иди на ту земљу, и затри је.
11. Тада Елијаким и Сомна и Јоах рекоше Равсаку: говори слугама својим Сирски, јер разумијемо, а немој нам говорити Јудејски да слуша народ на зиду.
12. А Равсак рече: еда ли ме је господар мој послао ка господару твојему или к теби да кажем ове ријечи? није ли к тијем људима, што сједе на зиду, да једу своју нечист и да пију своју мокраћу с вама?
13. Тада стаде Равсак и повика иза гласа Јудејски и рече: чујте ријечи великога цара Асирскога.
14. Овако каже цар: немојте да вас вара Језекија, јер вас не може избавити.
15. Немојте да вас наговори Језекија да се поуздате у Господа, говорећи: Господ ће нас избавити, овај се град неће дати у руке цару Асирском.
16. Не слушајте Језекије; јер овако каже цар Асирски: учините мир са мном и ходите к мени, па једите сваки са свога чокота и сваки са своје смокве, и пијте сваки из својега студенца,
17. Докле не дођем и однесем вас у земљу као што је ваша, у земљу обилну житом и вином, у земљу обилну хљебом и виноградима.
18. Немојте да вас вара Језекија говорећи: Господ ће нас избавити. Је ли који између богова других народа избавио своју земљу из руке цара Асирскога?
19. Гдје су богови Ематски и Арфадски? гдје су богови Сефарвимски? јесу ли избавили Самарију из мојих руку?
20. Који су између свијех богова овијех земаља избавили земљу своју из моје руке? а Господ ће избавити Јерусалим из моје руке?
21. Али они мучаху, и не одговорише му ни ријечи, јер цар бјеше заповједио и рекао: не одговарајте му.
22. Тада Елијаким син Хелкијин, који бијаше над двором, и Сомна писар и Јоах син Асафов, паметар, дођоше к Језекији раздрвши хаљине, и казаше му ријечи Равсакове.
Поглавље: 35 | Поглавље: 37
