Свето писмо Стари завет
Књига пророка ИсаијеПоглавље 34. 1. Приступите, народи, да чујете; пазите, народи; нека чује земља и што је у њој, васиљена и што се год рађа у њој.
2. Јер се Господ разгњевио на све наредбе, и разљутио се на сву војску њихову, затрће их, предаће их на покољ.
3. И побијени њихови бациће се, и од мртваца њиховијех дизаће се смрад и горе ће се расплинути од крви њихове.
4. И сва ће се војска небеска растопити, и савиће се небеса као књига, и сва војска њихова попадаће као што пада лист с винове лозе и као што пада са смокве.
5. Јер је опојен на небу мач мој, ево, сићи ће на суд на Едомце и на народ који сам проклео да се затре.
6. Мач је Господњи пун крви и тован од претилине, од крви јагњеће и јарчије, од претилине бубрега овнујских; јер Господ има жртву у Восору и велико клање у земљи Едомској.
7. И једнорози ће сићи с њима и јунци с биковима; земља ће се њихова опити од крви и прах ће њихов утити од претилине.
8. Јер ће бити дан освете Господње, година плаћања, да би се осветио Сион.
9. И потоци ће се њезини претворити у смолу, и прах њезин у сумпор, и земља ће њихова постати смола разгорјела.
10. Неће се гасити ни ноћу ни дању, довијека ће се дизати дим њезин, од кољена до кољена остаће пуста, нико неће прелазити преко ње довијека.
11. Него ће је наслиједити гем и ћук, сова и гавран населиће се у њој, и Господ ће растегнути преко ње уже погибли и мјерила пустоши.
12. Племиће њезине зваће да царују, али неће бити ниједнога, и сви ће кнезови њезини отићи у ништа.
13. И трње ће изникнути у дворима њиховијем, коприва и чкаљ у градовима њиховијем, и биће стан змајевима и насеље совама.
14. И сретаће се дивље звијери с буљинама, авети ће се довикивати, ондје ће се населити вјештице и наћи почивалиште.
15. Ондје ће се гнијездити ћук и носити јаја и лећи птиће и сабирати их под сјен свој; ондје ће се састајати и јастребови један с другим.
16. Тражите у књизи Господњој и читајте, ништа од овога неће изостати и ниједно неће бити без другога; јер што кажем, он је заповједио, и дух ће их његов сабрати.
17. Јер им он баци ждријеб, и рука његова раздијели им земљу ужем, и њихова ће бити довијека, од кољена до кољена наставаће у њој.
Поглавље: 33 | Поглавље: 35
