Свето писмо Стари завет
Књига пророка ИсаијеПоглавље 29. 1. Тешко Арилу, Арилу, граду где је стајао Давид. Додајте годину на годину, нека кољу жртве празничне.
2. Али ћу притeснити Арила, и биће жалост и туга, јер ће ми бити као Арил.
3. Јер ћу те опколити војском, и стегнућу те опкопима и подигнућу супрот теби куле.
4. Те ћеш оборен говорити са земље и из праха ћеш муцати, и глас ће ти бити са земље као у бајача и из праха ћеш шапћући говорити.
5. А мноштво непријатеља твојих биће као ситан прах и мноштво насилника као п лева кад се размеће; и то ће бити зачас, изненада.
6. Господ над војскама походиће га громом и трусом и хуком великом, вихором и буром и пламеном огњенeм који прождире.
7. И мноштво свeх народа који војују на Арил и сви који ударају на њ и на зидове његове и који га притешњују, биће као утвара ноћна у сну.
8. Биће као кад гладан сни да једе, па кад се пробуди а душа му празна; или кад сни жедан да пијe, па кад се пробуди, а он изнемогао и душа му жедна; тако ће бити мноштво свeх народа што војују на гору Сионску.
9. Станите и чудите се; вапијте и вичите: пијани су, али не од вина; посрћу, али не од силовита пића.
10. Јер је Господ излио на вас дух тврдога сна и затворио вам очи, ослeпио пророке и видиоце, главаре ваше.
11. И свака утвара биће вам као рeчи у запечаћеној књизи, коју даду човеку који зна читати говорећи: читај то; а он рече: не могу, јер је запечаћено.
12. Или да даду књигу оном који не зна читати говорећи: читај то; а он рече: не знам читати.
13. Зато рече Господ: што се овај народ приближава устима својим и уснама својим поштује ме, а срце им далеко стоји од мене, и страх којим ме се боје заповeст је људска којој су научени,
14. зато ћу ево још радити чудесно с тим народом, чудесно и дивно, и мудрост мудрeх његовeх погинуће и разума разумнeх нестаће.
15. Тешко онима који дубоко сакривају од Господа намеру, који раде у мраку и говоре: „Ко нас види?” и „Ко нас зна?”
16. Наопаке мисли ваше нeсу ли као као лончарски? Говори ли дело за онога који га је начинио: „Није ме начинио?” И лонац говори ли за онога који га је начинио: „Не разумe?”
17. Неће ли се доскора и Ливан претворити у поље, и поље се узимати за шуму?
18. И у тај ће дан глуви чути рeчи у књизи, и из таме и мрака видеће очи слeпих.
19. И кротки ће се веома радовати у Господу, и ништи између људи веселиће се са свеца Израиљева.
20. Јер насилника неће бити, и нестаће потсмевача, и истрeбиће се сви који гледају да чине безакоње,
21. који окривљују човека за рeч, и мећу замку ономе који кара на вратима, и обарају праведног лажју.
22. Зато Господ, који је откупио Аврама, овако говори за дом Јаковљев: „Неће се више Јаков постидети, нити ће му лице поблeдети.”
23. Јер кад види усред себе децу своју, дело руку мојих, тада ће они светити име моје, светиће свеца Јаковљева и бојаће се Бога Израиљева.
24. И који лутају духом оразумиће се, и викачи ће примити науку.
Поглавље: 28 | Поглавље: 30
