Свето писмо Стари завет
Књига пророка ИсаијеПоглавље 28. 1. Тешко гиздавоме венцу паница Јефремовех, увелом цвету краснога накита њихова, који су уврх роднога дола, пани од вина!
2. Гле, у Господа има неко јак и силан као пљусак од града, као олуја која све ломи, као поплава силне воде, кад навали, обориће све на земљу руком.
3. Ногама ће се изгазити гиздави венац, панице Јефремове.
4. И увели цвет краснога накита њихова, што је уврх роднога дола, биће као воће узрело пре лета, које чим ко види, узме у руку и поједе.
5. У оно ће време Господ над војскама бити славна круна и дичан венац остатку народа свога,
6. и дух суда ономе који седи да суди, и сила онима који узбају бој до врата.
7. Али се и они заносе од вина, и посрћу од силовита пића: свештеник и пророк заносе се од силовита пића, освојило их је вино, посрћу од силовита пића, заносе се у пророковању, спотичу се у суђењу.
8. Јер су сви столови пуни бљувотине и нечистоте, нема места чиста.
9. Кога ће учити мудрости, и кога ће упутити да разуме науку? Децу, којој се не даје више млеко, која су одбена од сисе?
10. Јер заповест по заповест, заповест по заповест, правило по правило, правило по правило, овде мало, онде мало даваше се.
11. Зато ће неразумљивом беседом и туђим језиком говорити томе народу;
12. Јер им рече: ово је починак, оставите уморна да почине; ово је одмор; али не хтеше послушати.
13. И биће им реч Господња, заповест по заповест, заповест по заповест, правило по правило, правило по правило, мало овде, мало онде, да иду и падају наузнако и разбу се, и да се заплету у замке и ухвате.
14. Зато слушајте реч Господњу, људи потсмевачи, који владате народом што је у Јерусалиму.
15. Што рекосте: ухватисмо веру са смрћу, и уговорисмо с гробом; кад зађе бич као поводањ, неће нас дохватити, јер од лажи начинисмо себи уточиште, и за превару заклонисмо се;
16. Зато овако вели Господ Господ: ево, ја мећем у Сиону камен, камен изабран, камен од угла, скупоцен, темељ тврд; ко верује неће се плашити.
17. И извршићу суд по правилу и правду по мерилима; и град ће потрти лажно уточиште и вода ће потопити заклон.
18. И вера ваша са смрћу уништиће се, и уговор ваш с гробом неће остати, а кад зађе бич као поводањ, потлачиће вас.
19. Чим зађе, однеће вас, јер ће залазити свако јутро, дању и ноћу, и кад се чује вика, биће сам страх.
20. Јер ће одар бити кратак да се човек не може пружити, и покривач узак да се не може умотати.
21. Јер ће Господ устати као на гори Ферасиму, разгњевиће се као у долу Гаваонском, да учини дело своје, необично дело своје, да сврши посао свој, необичан посао свој.
22. Немојте се дакле више потсмевати да не постану јачи окови ваши, јер чух од Господа Господа над војскама погибао одређену свој земљи.
23. Слушајте, и чујте глас мој, пазите и чујте беседу моју.
24. Оре ли орач сваки дан да посе? Или бразди и повлачи њиву своју?
25. Кад поравни одозго, не се ли грахор и ким? И не меће ли пшеницу на најбоље место, и јечам на згодно место, и крупник на његово место?
26. И Бог га његов учи и упућује како ће радити.
27. Јер се грахор не врше браном, нити се точак колски обрће по киму, него се цепом млати грахор и ким прутом.
28. Пшеница се врше, али неће једнако врећи нити ће је сатрти точком колским на зупцима раздробити.
29. И то долази од Господа над војскама, који је диван у савету, велик у мудрости.
Поглавље: 27 | Поглавље: 29
