Свето писмо Стари завет
Књига пророка ИсаијеПоглавље 14. 1. Јер ће се смиловати Господ на Јакова, и опет ће изабрати Израиља, и наместиће их у земљи њиховој, и прилепиће се к њима дошљаци и придружиће се дому Јаковљеву.
2. Јер ће их узети народи и одвести на место њихово, и наследиће их Израиљци у земљи Господњој да им буду слуге и слушкиње, и заробиће оне који их беху заробили, и биће господари својим насилницима.
3. И кад те смири Господ од труда твог и муке и од љутог ропства у ком си робовао,
4. тада ћеш изводити ову причу о цару Вавилонском и рећи ћеш: „Како неста настојника, неста данка?”
5. Сломи Господ штап безбожницима, палицу владаоцима,
6. која је љуто била народе без престанка, и гњевно владала над народима, и гонила немилице.
7. Сва земља почива и мирна је; певају иза гласа.
8. Веселе се с тебе и јеле и кедри Ливански говорећи: „Откако си пао, не долази нико да нас сече.”
9. Пакао доље усколеба се тебе ради да те срете кад дођеш, пробуди ти мртваце и све кнезове земаљске, диже с престола њихових све цареве народне.
10. Сви ће проговорити и рећи теби: „И ти ли си изнемогао као ми? Изједначио се с нама?”
11. Спусти се у пакао понос твој, звека псалтира твојих; прострти су пода те мољци, а црви су ти покривач.
12. Како паде с неба, звездо Данице, кћери зорина? Како се обори на земљу који си газио народе?
13. А говорио си у срцу свом: „Изаћи ћу на небо, више звезда Божијих подигнућу престо свој, и сешћу на гори зборној на страни северној;
14. Изаћи ћу у висине над облаке, изједначићу се с вишњим.”
15. А ти се у пакао сврже, у дубину гробну.
16. Који те виде погледаће на те, и гледаће те говорећи: „То ли је онај који је тресао земљу, који је дрмао царства,
17. који је васиљену обраћао у пустињу, и градове њезине раскопавао? Робље своје није отпуштао кући?”
18. Сви цареви народни, свиколики, леже славно, сваки у својој кући.
19. А ти се избаци из гроба свог, као гадна грана, као хаљина побијенијех, мачем пободених, који слазе у јаму камену, као погажен стрв.
20. Нећеш се здружити с њима погребом, јер си земљу своју затро, народ си свој убио; неће се спомињати семе зликовачко док је века.
21. Приправите покољ синовима његовим за безакоње отаца њихових да се не подигну и не наследе земље и не напуне васиљене градовима.
22. „Јер ћу устати на њих”, говори Господ над војскама, „и затрћу име Вавилону и остатак, и сина и унука”, говори Господ.
23. „И начинићу од њега стан ћуковима и језера водена, и омешћу га метлом погибли”, говори Господ над војскама.
24. Закле се Господ над војскама говорећи: „Доиста, биће како сам смислио, и како сам наумио извршиће се.
25. Потрћу Асирца у земљи својој, на горама својим изгазићу га; тада ће се скинути с њих јарам његов, и бреме његово с плећа њихових скинуће се.
26. То је намишљено свој земљи, и то је рука подигнута на све народе.
27. Јер је Господ над војскама наумио, ко ће разбити? И његову руку подигнуту ко ће одвратити?
28. Године које умрије цар Ахаз би објављено ово бреме:
29. „Немој се радовати, земљо Филистејска сваколика, што се сломи прут онога који те је био; јер ће из корена змијињега никнути змија василинска, и плод ће му бити змај огњени крилати.
30. И првенци сиромашки нахраниће се, и убоги ће почивати без страха; а твој ћу корен уморити глађу, и остатак твој он ће побити.
31. Ридајте, врата; вичи, граде; растопила си се, сва земљо Филистијска, јер са севера иде дим и нико се неће осамити у зборовима његовим.
32. И што ће се одговорити посланицима народним? Да је Господ основао Сион и да ће у њ утицати невољници народа његова.”
Поглавље: 13 | Поглавље: 15
