Свето писмо Стари завет
Приче СоломоновеПрича 7. 1. Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.
2. Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих.
3. Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог.
4. Реци мудрости: сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,
5. да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима.
6. Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах,
7. и видех међу лудима, опазих међу децом безумна младића,
8. који иђаше улицом покрај угла њена, и корачаше путем ка кући њеној,
9. у сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;
10. а гле, срете га жена у одиелу курвинском и лукава срца,
11. плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,
12. сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше.
13. И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:
14. „Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје;
15. Зато ти изађох на сусрет да те тражим, и нађох те.
16. Настрла сам одар свој покривачима везеним и простиркама Мисирским.
17. Окадила сам постељу своју смирном, алојем и циметом.
18. Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.
19. Јер ми муж није код куће, отишао је на пут даљни,
20. узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.”
21. Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га.
22. Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,
23. докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.
24. Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих.
25. Немој да застрањује срце твоје не путове њене, немој лутати по стазама њеним.
26. Јер је многе ранила и оборила, и много је онијех које је све побила.
27. Кућа је њена пут паклени који води у клети смртне.
Прича: 6 | Прича: 8
