Свето писмо Стари завет
Приче СоломоновеПрича 5. 1. Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни уво своје,
2. да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
3. Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
4. али јој је пошљедак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
5. Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени.
6. Да не би мерио пута животнога, савијају се стазе њене да не знаш.
7. Зато, децо, послушајте мене, и не отступајте од речи уста мојих.
8. Нека је далеко од ње пут твој, и не приближавај се к вратима куће њене,
9. да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
10. да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
11. и да не ридаш на пошљедак, кад се строши месо твоје и тело твоје,
12. и речеш: „Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
13. И не послушах гласа учитеља својих, и не пригнух уха својег к онима који ме учаху!
14. Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.”
15. Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
16. Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
17. Имај их сам за себе, а не туђин с тобом.
18. Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
19. нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
20. А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио њедра туђој,
21. кад су пред очима Господу путови свачији, и мери све стазе његове?
22. Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
23. умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
Прича: 4 | Прича: 6
