Свето писмо Стари завет
Приче СоломоновеПрича 30. 1. Ријечи Агура сина Јакејева; сабране ријечи тога човјека Итилу, Итилу и Укалу.
2. Ја сам луђи од свакога, и разума човјечијега нема у мене.
3. Нити сам учио мудрости нити знам светијех ствари.
4. Ко је изашао на небо и опет сишао? ко је скупио вјетар у прегршти своје? ко је свезао воде у плашт свој? ко је утврдио све крајеве земљи? како му је име? и како је име сину његову? знаш ли?
5. Све су ријечи Божије чисте; он је штит онима који се уздају у њ.
6. Ништа не додаји к ријечима његовијем, да те не укори и не нађеш се лажа.
7. За двоје молим те; немој ме се оглушити док сам жив:
8. Таштину и ријеч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хљебом по оброку мом,
9. Да не бих наједавши се одрекао се тебе и рекао: ко је Господ? или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога својега.
10. Не опадај слуге господару његову, да те не би клео и ти био крив.
11. Има род који псује оца својега и не благосиља матере своје.
12. Има род који мисли да је чист, а од свога кала није опран.
13. Има род који држи високо очи своје, и вјеђе му се дижу увис.
14. Има род којему су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи.
15. Пијавица има двије кћери, које говоре: дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: доста:
16. Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ, који не говори: доста.
17. Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи.
18. Троје ми је чудесно, и четвртога не разумијем:
19. Пут орлов у небо, пут змијин по стијени, пут лађин посред мора, и пут човјечији к дјевојци.
20. Таки је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: нијесам учинила зла.
21. Од трога се потреса земља, и четвртога не може поднијети:
22. Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хљеба.
23. Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наслиједи госпођу своју.
24. Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца:
25. Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у љето себи храну;
26. Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу;
27. Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом;
28. Паук, који рукама ради и у царским је дворима.
29. Троје лијепо корача, и четврто лијепо ходи:
30. Лав, најјачи између звјерова, који не узмиче ни пред ким,
31. Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје.
32. Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста.
33. Кад се разбија млијеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гњев, замеће свађу.
Прича: 29 | Прича: 31
