Свето писмо Стари завет
Приче СоломоновеПрича 2. 1. Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе,
2. да пази уво твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму,
3. ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој,
4. ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш;
5. тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш.
6. Јер Господ даје мудрост, из његових уста долази знање и разум.
7. Чува правима што доиста јест, штит је онима који ходе у безазлености,
8. да би се држали стаза правих, а он чува пут светаца својих.
9. Тада ћеш разумети правду и суд и што је право, и сваки добри пут.
10. Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој,
11. помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати,
12. избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари,
13. који остављају праве путе да иду путовима мрачним,
14. који се радују зло чинећи, и играју у злим опачинама;
15. којих су путеви криви, и сами су опаки на стазама својим;
16. избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим речима,
17. која оставља вођа младости своје, и заборавља завет Бога свог.
18. Јер к смрти води дом њен, и к мртвима стазе њене.
19. Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни.
20. Зато ходи путем добрих, и држи се стаза праведничких.
21. Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој.
22. А безбожни ће се истребити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.
Прича: 1 | Прича: 3
