Свето писмо Стари завет
Приче СоломоновеПрича 18. 1. Човек самовољан тражи што је њему мило и меша се у свашта.
2. Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.
3. Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.
4. Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се ражљева.
5. Не добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правому на суду.
6. Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивљу бој.
7. Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.
8. Речи су опадачеве као избенех, али силазе унутра у трбух
9. И ко је немаран у послу свом брат је распикући.
10. Тврда је кула име Господње. К њему ће утећи праведник, и биће у високом заклону.
11. Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.
12. Пред пропаст подиже се срце човеку, а пре славе иде смерност.
13. Ко одговара пре него чује, то му је лудост и срамота.
14. Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?
15. Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.
16. Дар човеку шири место и води га пред властеље.
17. Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.
18. Распре прекида ждреб, и између силних расуђује.
19. Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.
20. Свакоме се трбух сити плодом уста његовех, дохотком од усана својих сити се.
21. Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.
22. Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.
23. Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.
24. Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.
Прича: 17 | Прича: 19
