Свето писмо Стари завет
Приче СоломоновеПрича 16. 1. Човек спрема срце, али је од Господа што ће језик говорити.
2. Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
3. Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
4. Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
5. Мрзак је Господу ко је год поносита срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
6. Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
7. Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
8. Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
9. Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
10. Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
11. Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
12. Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
13. Миле су царевима усне праведне, и они љубе онога који говори право.
14. Гнев је царев гласник смртни, али мудар Човек ублажиће га.
15. У веселу је лицу цареву живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
16. Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
17. Пут је праведних уклањање од зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
18. Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
19. Боље је бити понизна духа с кроткима него делити плен са охолима.
20. Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
21. Ко је мудра срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
22. Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
23. Срце мудрога разумно управља устима његовем, и додаје науку уснама његовим.
24. Љубазне су речи сат меда, сласт души и здравље костима.
25. Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
26. Ко се труди, себи се труди, јер га нагоне уста његова.
27. Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
28. Опак човек замеће свађу, и клветник раставља главне пријатеље.
29. Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
30. Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
31. Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
32. Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свога срца бољи је него онај који узме град.
33. Жреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
Прича: 15 | Прича: 17
