Свето писмо Стари завет
Приче СоломоновеПрича 15. 1. Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
2. Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумнех просипају безумље.
3. Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
4. Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
5. Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
6. У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожникову расап.
7. Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
8. Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведнех угодна му је.
9. Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
10. Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
11. Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих.
12. Потсмевач не љуби онога ко га кори, нити иде к мудрима.
13. Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
14. Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
15. Сви су дани невољникови зли; а ко је весела срца, на гозби је једнако.
16. Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
17. Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
18. Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
19. Пут је ленога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
20. Мудар је син радост оцу, а Човек безуман презире матер своју.
21. Безумље је радост безумнику, а разуман Човек ходи право.
22. Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
23. Радује се Човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
24. Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла оздо.
25. Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
26. Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
27. Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
28. Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
29. Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведнех чује.
30. Вид очињи весели срце, добар глас гоји кости.
31. Уво које слуша карање животно наставиће међу мудрима.
32. Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
33. Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.
Прича: 14 | Прича: 16
