Свето писмо Стари завет
Приче СоломоновеПрича 14. 1. Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2. Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путeвима, презире га.
3. У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4. Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5. Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6. Потсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумному је знање лако наћи.
7. Иди од човека безумна, јер нећеш чути паметне речи.
8. Мудрост је паметнога да пази на пут свој, а безумље је безумних прeвара.
9. Безумнима је шала грeх, а међу праведнима је добра воља.
10. Срце свачијe зна јад душе своје; и у весеље његово не мeша се други.
11. Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12. Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13. И од смeха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14. Путова својих наситиће се ко је изопачена срца, али га се клони човек добар.
15. Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16. Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17. Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18. Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19. Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведнога.
20. Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21. Ко презире ближњега свог грeши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22. Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23. У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24. Мудрима је вeнац богатство њихово, а безумље безумнeх остаје безумље.
25. Истинит сведок избавља душе, а лажан говори прeвару.
26. У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27. Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28. У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29. Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30. Живот је тeлу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31. Ко чини криво убогоме, срамоти створитеља његова; а поштује га ко је милостив сиромаху.
32. За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на смрти.
33. Мудрост почива у срцу разумног човека, а што је у безумнима познаје се.
34. Правда подиже народ, а грeх је срамота народима.
35. Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
Прича: 13 | Прича: 15
