Свето писмо Стари завет
Приче СоломоновеПрича 13. 1. Мудар син слуша наставу оца свог; а потсмевач не слуша укора.
2. Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
3. Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
4. Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа врeдних људи обогатиће се.
5. На лажну рeч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
6. Правда чува онога који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
7. Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
8. Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша прeтње.
9. Видело праведничко свeтли се, а жижак безбожнички угасиће се.
10. Од охолости бива само свађа, а који примају свeт, у њих је мудрост.
11. Благо које се таштином тече умаљава се, а ко сабира руком, умножава.
12. Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
13. Ко презире рeч сам себи уди; а ко се боји заповeсти, платиће му се.
14. Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
15. Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
16. Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
17. Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лeк.
18. Сиромаштво и срамота доћи ће на онога који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
19. Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско отступити ода зла.
20. Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
21. Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
22. Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
23. Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
24. Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
25. Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
Прича: 12 | Прича: 14
