Свето писмо Стари завет
Приче СоломоновеПрича 1. 1. Приче Соломуна сина Давидова, цара Израиљева,
2. да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3. да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4. да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5. Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6. да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7. Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8. Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9. Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10. Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11. ако би рекли: „Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме ни за што;
12. прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму;
13. свакојакога блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14. бацаћеш ждреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свема;"
15. сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16. Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17. Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18. а они вребају своју крв и заседају својој души.
19. Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20. Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21. у највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22. луди, докле ћете љубити лудост? И потсмевачима докле ће бити мио потсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23. Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24. Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25. него одбацисте сваки савет мој, и карања мога не хтесте примити;
26. зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27. кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28. Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29. Јер мрзише на знање, и страха Господњега не изабраше;
30. не присташе на мој свет, и презираше сва карања моја.
31. Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32. Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33. Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
Прича: 2
