Свето писмо Стари завет
Друга књига МојсијевaПоглавље 33. 1. И рече Господ Мојсију: иди, дигни се одатле ти и народ, који си извео из земље Мисирске, пут земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову говорећи: сјемену твојему даћу је.
2. И послаћу пред тобом анђела, и изагнаћу Хананеје, Амореје и Хетеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје.
3. И одвешће вас у земљу гдје тече млијеко и мед; јер нећу сам ићи с тобом зато што си народ тврдоврат, па бих те могао сатрти путем.
4. А народ чувши ову злу ријеч ожалости се, и нико не метну на се својега накита.
5. Јер Господ рече Мојсију: кажи синовима Израиљевијем: ви сте народ тврдоврат; доћи ћу часом усред тебе, и истријебићу те; а сада скини накит свој са себе, и знаћу шта ћу чинити с тобом.
6. И поскидаше са себе синови Израиљеви наките своје код горе Хорива.
7. А Мојсије узе шатор и разапе га себи иза окола далеко, и назва га шатор од састанка, и ко год тражаше Господа, долажаше к шатору од састанка иза окола.
8. И кад Мојсије иђаше у шатор, сав народ устајаше, и свак стајаше на вратима својега шатора, и гледаху за Мојсијем док не уђе у шатор.
9. А кад Мојсије улажаше у шатор, спушташе се ступ од облака и устављаше се на вратима од шатора, и Господ говораше с Мојсијем.
10. И сав народ видећи ступ од облака гдје стоји на вратима од шатора, устајаше сав народ, и свак се клањаше на вратима од својега шатора.
11. И Господ говораше с Мојсијем лицем к лицу као што говори човјек с пријатељем својим. Потом се враћаше Мојсије у око, а слуга његов Исус син Навин, момак, не излажаше из шатора.
12. И рече Мојсије Господу: гледај, ти ми кажеш: води тај народ. А нијеси ми казао кога ћеш послати са мном, а рекао си: знам те по имену и нашао си милост преда мном.
13. Ако сам дакле нашао милост пред тобом, покажи ми пут свој, да те познам и нађем милост пред тобом; и види да је овај народ твој народ.
14. И рече Господ: моје ће лице ићи напријед, и даћу ти одмор.
15. А Мојсије му рече: ако неће ићи напријед лице твоје, немој нас кретати одавде.
16. Јер по чему ће се познати да смо нашли милост пред тобом, ја и народ твој? зар не по томе што ти идеш с нама? тако ћемо се разликовати ја и народ твој од свакога народа на земљи.
17. А Господ рече Мојсију: учинићу и то што си казао, јер си нашао милост преда мном и знам те по имену.
18. Опет рече Мојсије: молим те, покажи ми славу своју.
19. А Господ му рече: учинићу да прође све добро моје испред тебе, и повикаћу по имену: Господ пред тобом. Смиловаћу се коме се смилујем, и пожалићу кога пожалим.
20. И рече: али нећеш моћи видјети лица мојега, јер не може човјек мене видјети и остати жив.
21. И рече Господ: ево мјесто код мене, па стани на стијену.
22. И кад стане пролазити слава моја, метнућу те у расјелину камену, и заклонићу те руком својом док не прођем.
23. Потом ћу дигнути руку своју, и видјећеш ме с леђа, а лице се моје не може видјети.
Поглавље: 32 | Поглавље: 34
