Свето писмо Стари завет
Друга књига МојсијевaПоглавље 3. 1. А Мојсије пасијаше стадо Јотору тасту свом, свештенику Мадијамском, и одведе стадо преко пустиње, и дође на гору Божију Хорив.
2. И јави му се анђео Господњи у пламену огњеном из купине. И погледа, а то купина огњем гори а не сагорева.
3. И Мојсије рече: „Идем да видим ту утвару велику, зашто не сагорева купина.”
4. А Господ кад га виде где иде да види, викну га Бог из купине, и рече: „Мојсије! Мојсије!” А он одговори: „Ево ме."
5. А Бог рече: „Не иди овамо. Изуј обућу своју с ногу својих, јер је место где стојиш света земља.„
6. Још рече: „Ја сам Бог оца твог, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев." А Мојсије заклони лице своје, јер га страх бејаше гледати у Бога.
7. И рече Господ: „Добро видех невољу народа свог у Мисиру, и чух вику његову од зла које му чине настојници, јер познах муку његову.”
8. И сиђох да га избавим из руку Мисирских, и да га изведем из оне земље у земљу добру и пространу, у земљу где млеко и мед тече, на место где су Хананеји и Хетеји и Амореји и Ферезеји и Јевеји и Јевусеји.
9. И сада ево вика синова Израиљевијех дође преда ме, и видјех муку, којом их муче Мисирци.
10. Сада хајде да те пошљем к Фараону, да изведеш народ мој, синове Израиљеве, из Мисира.
11. А Мојсије рече Богу: ко сам ја да идем к Фараону и да изведем синове Израиљеве из Мисира?
12. А Бог му рече: ја ћу бити с тобом, и ово нека ти буде знак да сам те ја послао: кад изведеш народ из Мисира, служићете Богу на овој гори.
13. А Мојсије рече Богу: ево, кад отидем к синовима Израиљевијем, па им речем: Бог отаца ваших посла ме к вама, ако ми реку: како му је име? шта ћу им казати?
14. А Господ рече Мојсију: ја сам онај што јест. И рече: тако ћеш казати синовима Израиљевијем: који јест, он ме посла к вама.
15. И опет рече Бог Мојсију: овако кажи синовима Израиљевијем: Господ Бог отаца ваших, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев посла ме к вама; то је име моје довијека, и то је спомен мој од кољена на кољено.
16. Иди, и скупи старјешине Израиљске, па им реци: Господ Бог отаца ваших јави ми се, Бог Аврамов, Исаков и Јаковљев, говорећи: доиста обидох вас, и видјех како вам је у Мисиру.
17. Па рекох: извешћу вас из невоље Мисирске у земљу Хананејску и Хетејску и Аморејску и Ферезејску и Јевејску и Јевусејску, у земљу гдје тече млијеко и мед.
18. И они ће послушати глас твој; па ћеш ти и старјешине Израиљске отићи к цару Мисирском, и рећи ћете му: Господ Бог Јеврејски срете нас, па ти се молимо да изидемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу Богу својему.
19. А ја знам да вам неће допустити цар Мисирски да изидете без руке крјепке.
20. Али ћу пружити руку своју, и ударићу Мисир свијем чудесима својим, која ћу учинити у њему: и послије ће вас пустити.
21. И учинићу да народ нађе љубав у Мисираца, па кад пођете, нећете поћи празни;
22. Него ће свака жена заискати у сусједе своје и у домаћице своје накита сребрнога и накита златнога и хаљина; и метнућете на синове своје и на кћери своје, и оплијенићете Мисир.
Поглавље: 2 | Поглавље: 4
