Свето писмо Стари завет
Друга књига МојсијевaПоглавље 22. 1. Ко украде вола или овцу или козу, и закоље или прода, да врати пет волова за једнога вола, а четири овце или козе за једну овцу или козу.
2. Ако се лупеж ухвати гдје поткопава, те буде рањен тако да умре, да не буде крив за крв онај који га буде убио;
3. Али ако се буде сунце родило, да је крив за крв. А лупеж све да накнади; ако ли не би имао, онда да се он прода за своју крађу.
4. Ако се нађе што је покрао у његовој руци живо, био во или магарац или овца или коза, да врати двоструко.
5. Ко потре њиву или виноград пустивши стоку своју да пасе по туђој њиви, да накнади најбољим са своје њиве и најбољим из свога винограда.
6. Ако изађе ватра и наиђе на трње, па изгори стог или жито које још стоји или њива, да накнади онај који је запалио.
7. Ако ко да ближњему својему новце или посуђе на оставу, па се украде из куће његове, ако се нађе лупеж, да плати двојином;
8. Ако ли се не нађе лупеж, онда господар од оне куће да стане пред судије да се закуне да није посегао руком својом на ствар ближњега својега.
9. За сваку ствар за коју би била распра, или за вола или за магарца или за овцу или за козу, или за хаљину, за сваку ствар изгубљену, кад ко каже да је његова, пред судије да дође распра обојице, па кога осуде судије, онај да врати ближњему својему двојином.
10. Ако ко да ближњему својему да чува магарца или вола или овцу или козу или како год живинче, па угине или охроне, или га ко отјера а да нико не види,
11. Заклетва Господња нека буде између њих, да није посегао руком својом на ствар ближњега својега, и господар од ствари нека пристане, а онај да не плати.
12. Ако ли му буде украдено, нека плати господару његову.
13. Ако ли га буде растргла звјерка да донесе од њега свједоџбу, и да не плати што је растргнуто.
14. Ако ко узме у ближњега својега живинче на послугу, па охроне или угине, а господар му не буде код њега, да плати.
15. Ако ли господар буде код њега, да не плати. Ако ли буде најмљено, да плати само најам.
16. Ко би преварио дјевојку, која није заручена, те би спавао с њом, да јој да прћију и узме је за жену.
17. А ако му је отац њезин не би хтио дати, да да новаца колико иде у прћију дјевојци.
18. Вјештици не дај да живи.
19. Ко би облежио живинче, да се погуби.
20. Ко жртву приноси боговима другим осим јединога Господа, да се истријеби као проклетник.
21. Дошљаку немој чинити криво нити га цвијелити, јер сте били дошљаци у земљи Мисирској.
22. Немојте цвијелити удовице и сироте.
23. Ако ли коју цвијелиш у чем год, и повиче к мени, чућу вику њезину,
24. И запалиће се гњев мој, и побићу вас мачем, па ће ваше жене бити удовице и ваша дјеца сироте.
25. Кад даш у зајам новаца народу мојему, сиромаху који је код тебе, немој му бити као каматник, не ударајте на њ камате.
26. Ако узмеш у залогу хаљину ближњему својему, врати му је прије него сунце зађе;
27. Јер му је то све одијело чим заклања тијело своје; у чем ће спавати? па кад повиче к мени, ја ћу га чути, јер сам милостив.
28. Немој псовати судија, и старјешини народа својега не говору ружно.
29. Од летине своје и од житких ствари својих немој се затезати да принесеш првине; првенца између синова својих мени да даш.
30. Тако чини с волом својим и с овцом и с козом; седам дана нека буде с мајком својом, а осмога дана да га даш мени.
31. Бићете ми свети људи; меса у пољу растргнута не једите, баците га псима.
Поглавље: 21 | Поглавље: 23
