Свето писмо Стари завет
Друга књига МојсијевaПоглавље 1. 1. Ово су имена синова Израиљевих, ушавших у Египат заједно са Јаковом, оцем својим, сваки са свим својим домом уђе:
2. Рувим, Симеон, Левиј, Јуда,
3. Исахар, Завулон и Вениамин,
4. Дан и Нефталим, Гад и Асир: Јосиф већ би у Египту.
5. Беше свих душа, произашавших од бедара Јаковљевих, седамдесет пет.
6. И Јосиф умре и сва браћа његова и сав онај нараштај.
7. а синови Израиљеви народише се и умножише се, и напредоваше и осилише веома, и напуни их се зeмља она.
8. Тада наста нов цар у Египту, који не знађаше Јосифа,
9. и рече народу својем: „Гле, народ синова Израиљевих је многобројан, и силнији од нас;
10. да га надмудримо, да се не множе, и кад настане рат да се не прикључе непријатељима нашим и не ударе на нас, и победивши нас, оду из земље (наше).”
11. И поставише над њима настојнике, да их муче тешким пословима; подигоше утврђења фараону: Питом и Рамесес [и Он, који се још зове Илиопољ].
12. Али коликогод да их изнуриваху, тим су се више множили и још више јачали. И гнушаху се Египћани синова Израиљевих.
13. И жестоко принуђиваху Египћани синове Израиљеве
14. и загорчаваху им живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким другим послом, на који их жестоко принуђаваху.
15. И још заповеди цар египатски бабицама јеврејским, од којих једној беше име Сепфора, а другој Фуа,
16. и рече (им): „Кад порађате Јеврејке, и видите да је мушко, убијајте га, а кад буде женско, нек остане живо.”
17. Али се бабице бојаху Бога, и не учинише како им рече цар египатски, и остављаху мушку децу у животу.
18. Призва цар египатски бабице и рече им: „Зашто учинисте тако, зашто остављате мушку децу у животу?”
19. Рекоше бабице фараону: „Нису жене јеврејске као жене египатске: јаче су, док им дође бабица оне већ роде.”
20. Добро твораше Бог бабицама, и народ се намножи и укрепи веома.
21. И што се бабице бојаху Бога, начини им куће.
22. Тада заповједи Фараон свему народу својему говорећи: свакога сина који се роди баците у воду, а кћери све остављајте у животу.
Поглавље: 2