Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 143.

Нека је благословен Господ, Бог мој, који учи моје руке боју, прсте моје рату;
Он је моја милост и прибежиште моје, мој заступник и избавитељ мој, мој заштитник у кога се уздах; он ми потчињава народ мој.
Господе, шта је човек да знаш за њега, или син човечји да за њега мариш?
Човек је подобан ништавности, његови дани пролазе као сенка.
Господе, приклони своја небеса и сиђи, дотакни горе па ће се задимити;
Севни муњом и разгнаћеш их, пусти своје стреле и помешћеш их.
Пружи своју руку са висине, извади ме и избави ме из велике воде, из руке туђинских синова.
Чија уста изговорише оно што је ништавно, а десница њихова је десница неправде.
Боже, теби ћу певати нову песму, свираћу на харфи од десет жица теби;
Који дајеш спасење царевима, који си избавио свога слугу Давида од љутог мача.
Избави ме и отми ме из руке туђинских синова чија уста изговорише оно што је ништавно, а десница им је десница неправде.
Наши синови у својој младалачкој снази су као нов засад, наше кћери су накићене, преукрашене налик храму,
Житнице су нам пуне, вишак се премешта из једне у другу, наше овце су веома плодне, множе се на својим испашама,
Волови су нам товни, нема рушења ограде, ни пролаза, ни вапаја на нашим улицама,
Блаженим назваше народ коме тако бива; блажен је народ коме је Господ његов Бог.

Псалам: 142 | Псалам: 144