Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 142.

Господе услиши молитву моју, саслушај моје мољење у истини својој, услиши ме у својој праведности;
И немој поћи на суд са својим слугом јер се пред тобом неће оправдати нико жив.
Јер непријатељ погна моју душу, понизи до земље живот мој, посади ме у тамна места као оне који су давно умрли;
И дух мој клону у мени, узнемири се у мени срце моје.
Сетих се старих дана и бавих се свим твоји делима, бавио сам се делима твојих руку.
Раширих своје руке теби, моја душа као безводна земља жедни за тобом.
Услиши ме брзо, Господе, дух ми малакса; не окрени своје лице од мене јер ћу се уподобити онима што силазе у гроб.
Учини да ујутро чујем твоју милост јер се у тебе уздах; кажи ми, Господе, којим путем да пођем јер теби уздигох душу своју;
Избави ме од непријатеља мојих, Господе, јер теби прибегох.
Научи ме да вршим твоју вољу јер си ти мој Бог; твој добри дух упутиће ме на равну земљу.
Оживећеш ме, Господе, ради свога имена, својом праведношћу извешћеш душу моју из невоље;
И милошћу својом истребићеш моје непријатеље, и погубићеш све који муче моју душу; јер сам ја твој слуга.

Псалам: 141 | Псалам: 143