Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 140.

Господе, теби завапих, услиши ме; чуј глас мога мољења када теби вапијем.
Нека се молитва моја усправи пред тобом као кад, дизање мојих руку као вечерња жртва.
Постави, Господе, стражу пред мојим устима и врата са оградом око мојих усана.
Не дозволи да моје срце скрене на рђаве речи, да налази поводе за грехе - са људима који чине безакоње, а ја се нећу здружити са њиховим изабраницима.
Праведник ће ме казнити милостиво и покараће ме, али грешничко уље да не помаже моју главу, јер се и молитва моја опире њиховој злоћи.
Кад оборе низ врлети њихове судије, чуће се моје речи јер су умилне.
Као што се груда земље разби на земљи, тако се расуше кости њихове код ада.
Јер у тебе, Господе, Господе, упрте су очи моје; у тебе се уздах, не одузми ми душу.
Сачувај ме од замке коју ми поставише и од саблазни оних што чине безакоње.
Грешници ће пасти у своју мрежу; ја сам само сан док не прођем.

Псалам: 139 | Псалам: 141